Novi talas izbeglica iz Avganistana može biti kap koja će preliti čašu. Često se u Evropi čuje kako Turska koristi izbeglice radi ucene. Očigledno, to nije i gledište Ankare: izbeglice koje prelaze preko Turske ka Evropi nisu Turci, te zašto bi Turska bila odgovorna da ih prihvati? Talas izbeglica iz Avganistana koji putuje od pakistanskog grada Kete do Egeja, Turska neće moći da tako lako amortizuje kao izbeglički talas 2015. koji je izazvao Građanski rat u Siriji.
Bruno Masaeš (Izvor: Vikipedija)
Sjedinjene Američke Države. Povlačenje je potpuni fijasko. Ponegde sam čuo kako je američki cilj u Avganistanu bio neostvariv. Postoji izvestan problem sa ovom tezom: nemam pojma koji je cilj bio, a to ne zna niko u Vašingtonu. Kada okupiraš državu dvadeset godina, onda verovatno nije iznenađujuće što se to nije dobro završilo. Sjedinjene Države upravo su poslale zastrašujuću poruku svojim saveznicima širom sveta: ako domaće prilike to nalažu, oni mogu biti prepušteni svojoj sreći munjevitom brzinom (in the blink of an eye). Po mom mišljenju važnije je sledeće: Vašington je pokazao tokom prethodne dve decenije da više nije sposoban da stvara politički poredak izvan američkih granica a razlog je što ne razume političke prilike i nema kapacitet da artikuliše spoljnopolitičke ciljeve u skladu sa njima.
Kina. Iskrsnuće prilika za Kinu, koja će otpočeti da gradi novi regionalni poredak koji obuhvata Pakistan, Iran, Avganistan i Srednju Aziju. Kina nije zainteresovana da menja Avganistan ali je vrlo zainteresovana za mineralna bogatstva ove zemlje, od kojih su mnoga veoma značajna za tekuću „klimatsku tranziciju“ (climate transition). Kina lako može da sarađuje sa Pakistanom kako bi proširila uticaj na talibane. Kineski ekonomski interesi u Avganistanu biće istrgnuti iz ostatka zemlje i čvrsto osigurani, što je proces koji sam posvedočio u mnogim drugim zemljama i regionima.
Bruno Masaeš (Bruno Maçães) je portugalski političar, politikolog i pisac. Studirao na Univerzitetima u Lisabonu i na Harvardu, gde je i doktorirao. Bio je portugalski sekretar za evropska pitanja, sada je viši saradnik Instituta Hadson u Vašingtonu. Autor je knjiga „Zora Evroazije“, „Kineski svetski poredak“ i „Rađanje nove Amerike“
