Рад од куће током пандемија неке је одушевио, док се другима смучио. Послодавци су схватили да могу масно да уштеде смањењем канцеларијског простора и то навелико раде. А граде се и „антивирусне“ пословне зграде, преноси Дојче веле.
Пандемија је показала да је код канцеларијских послова углавном могуће радити од куће, а неке је то толико одушевило да су прогласили одлазак на посао застарелим моделом. Али, то је било преурањено.
„Канцеларије су нам потребне као врста модерне логорске ватре око које се окупља – за личне контакте, савете о каријери и размену информација“, каже Кава Јуноси, менаџерка људских ресурса у великој немачкој софтверској фирми САП.
Иако стопа вакцинације напредује, а локдаун је прошлост, ништа више није исто као пре пандемије. Фирме масовно усвајају хибридни модел, где се неколико дана ради у канцеларији, а неколико од куће.
Седи где нађеш место
Канцеларија будућности се може видети у облакодеру Џ банке у Франкфурту, на 28. спрату. Ту више нема свако своје место – радни сто се тражи сваки пут кад дођете на посао. Банка ово назива концептом „чистог стола“ (цлеан деск).
„Запослени који дођу могу се улоговати на било које слободно место и одмах су спремни за посао“, кажу у банци.
Радна места су сада прилагођена видео-конференцијама. Покретна камера и плафонски микрофони олакшавају комуникацију са колегама које седе даље у уреду или код куће.
Туристичка компанија ТУИ ради нешто слично, користећи заједничке радне столове. Овај огромни туроператор из Хановера је за 3.000 запослених у централи предвидео само 1.700 радних места, рачунајући да ће сваког дана многи радити од куће.
И не само од куће. Како такозвани хоме оффице подразумева да послодавац запосленом набави сто, столицу, рачунар, телефон и све остало како би радио од куће, многи послодавци прибегавају концепту „мобилног рада“. Он подразумева да се не контролише одакле запослени ради, али и да мора да користи своје сопствене ресурсе.
Предност тога је пак што се стварно не мора бити код куће, него може, рецимо, и на мору. ТУИ тако наводи да свако има право да најмање 30 дана годишње ради одакле год му је воља. Шеф компаније Фриц Јусен говори о „култури поверења“ која је важнија од физичког присуства на радном месту.
Уштеда на кирији
Но, алтруизам обично није први мотив великих фирми. Како је у једној ранијој анализи израчунао магазин Шпигел, у великим градовима квадрат пословног простора месечно кошта 20 до 25 евра, а на сваког запосленог (рачунајући ту и ходнике, тоалете и заједничке просторије) отпада и по двадесетак квадрата.
Смањивање канцеларијског простора и слање људи на „мобилни рад“ тако је згодна прилика да се одлично уштеди. Како наводи консултантска кућа ПњЦ, чак 60 одсто немачких компанија планира смањивање простора – у просеку за петину. Оне које су власници својих зграда могу део канцеларија да изнајме неком другом.
На такозвани деск схаринг се ослања и Т-Сyстемс, једна од подружница Телекома. Готово свака четврта зграда ове компаније у Немачкој је затворена.
То све неће одушевити многе запослене који су навикли да имају свој стални кутак, документе, друге потрепштине – и увек исте колеге – на дохват руке. Но Штефан Лајмбах, који саветује фирме у куповини пословног простора, хладно каже да је канцеларија са сликама супружника и деце на столу – мртва. „Матични уред је економичан само ако се радна места деле“, рекао је он.
Оправдање за овај корак види и Кава Јуноси из САП. „Класичне појединачне канцеларије биће изузетак“, наводи она. Ионако, како тврди, тренутно 90 одсто запослених у софтверском гиганту ради од куће, а 86 одсто се изјаснило да и убудуће жели хибридни модел рада.
Антивирусна зграда
Како оправдати велике канцеларије у којима се људи стално смењују у условима пандемије? Они који подржавају концепт кажу да има начина, попут већег размака међу столовима.
Или чак изградње „антивирусних“ зграда, попут пројекта ГреенГате, грађевине која настаје преко пута централе Дојче велеа у Бону. Њу називају „првом пословном зградом на свету која је заштићена од вируса“. Други би рекли да је у питању чиста филмска дистопија.
Камере на улазу ће проверавати да ли неко има температуру – ако има, врата остају закључана. Кваке и тастери у лифту пресвучени су антимикробним материјалима. У тоалету све функционише на сензор, без додира. Али, како је писао Зидојче цајтунг, срце ове зграде је напредни систем за пречишћавање и јонизацију ваздуха.
Инвеститор је Марк-Хенрик Азбек, сналажљиви бизнисмен који је одувек имао идеје корак испред свих. Рецимо, током рата у Босни изнајмљивао је блиндирана возила западним новинарима.
Идеја за „антивирусну“ зграду настала је пре короне – због грипа. Зграда од осам спратова коштаће око сто милиона евра, а изнајмљивање простора 30 евра по квадрату. Скупо? „Кад због таласа грипа небројени запослени изостану, онда је то још скупље за послодавце“, каже Азбек.
