Нови талас избеглица из Авганистана може бити кап која ће прелити чашу. Често се у Европи чује како Турска користи избеглице ради уцене. Очигледно, то није и гледиште Анкаре: избеглице које прелазе преко Турске ка Европи нису Турци, те зашто би Турска била одговорна да их прихвати? Талас избеглица из Авганистана који путује од пакистанског града Кете до Егеја, Турска неће моћи да тако лако амортизује као избеглички талас 2015. који је изазвао Грађански рат у Сирији.

Бруно Масаеш (Извор: Википедија)
Сједињене Америчке Државе. Повлачење је потпуни фијаско. Понегде сам чуо како је амерички циљ у Авганистану био неостварив. Постоји известан проблем са овом тезом: немам појма који је циљ био, а то не зна нико у Вашингтону. Када окупираш државу двадесет година, онда вероватно није изненађујуће што се то није добро завршило. Сједињене Државе управо су послале застрашујућу поруку својим савезницима широм света: ако домаће прилике то налажу, они могу бити препуштени својој срећи муњевитом брзином (in the blink of an eye). По мом мишљењу важније је следеће: Вашингтон је показао током претходне две деценије да више није способан да ствара политички поредак изван америчких граница а разлог је што не разуме политичке прилике и нема капацитет да артикулише спољнополитичке циљеве у складу са њима.
Кина. Искрснуће прилика за Кину, која ће отпочети да гради нови регионални поредак који обухвата Пакистан, Иран, Авганистан и Средњу Азију. Кина није заинтересована да мења Авганистан али је врло заинтересована за минерална богатства ове земље, од којих су многа веома значајна за текућу „климатску транзицију“ (climate transition). Кина лако може да сарађује са Пакистаном како би проширила утицај на талибане. Кинески економски интереси у Авганистану биће истргнути из остатка земље и чврсто осигурани, што је процес који сам посведочио у многим другим земљама и регионима.
Бруно Масаеш (Bruno Maçães) је португалски политичар, политиколог и писац. Студирао на Универзитетима у Лисабону и на Харварду, где је и докторирао. Био је португалски секретар за европска питања, сада је виши сарадник Института Хадсон у Вашингтону. Аутор је књига „Зора Евроазије“, „Кинески светски поредак“ и „Рађање нове Америке“