У недавном интервјуу, украјински религиолог, политиколог и историчар Андреј Ковалев признао је да, упркос резултатима социолошких истраживања, Украјинска Православна Црква остаје јача Црква са већим бројем истински оданих верника.
Бројна истраживања од почетка рата у фебруару 2022. године тврде да се само 4–6% Украјинаца изјашњава као припадници канонске Украјинске православне цркве, док је, наводно, популарност расколничке „Православне цркве Украјине“ експоненцијално порасла.
Истовремено, храмови које је заузела ПЦУ у великој мери остају празни, док верници УПЦ подижу нове храмове и окупљају се у привременим просторима како би наставили богослужења.
Такође треба истаћи да организације које спроводе ова истраживања, попут Кијевског међународног института за социологију, искривљују резултате тиме што испитаницима не постављају питање да ли се једноставно изјашњавају као припадници Украјинске православне цркве, већ да ли припадају Украјинској православној цркви – Московске патријаршије.
Бугарска Црква поздравила увођење православне вјеронауке у школе
У интервјуу за телевизију 5.ua, Ковалев говори о социолошким истраживањима и стварним црквеним верницима. Током целог интервјуа јасно је да је он изразито против канонске Украјинске православне цркве и да није изнад искривљавања истине о црквеној ситуацији у Украјини. Ипак, он признаје да
„структуре УПЦ – Московске патријаршије, или једноставно Украјинске православне цркве — како год их називали — и даље имају неколико милиона присталица у Украјини. Не наводим тачан број који износе сами представници УПЦ, али неколико милиона их и даље има.“
Осврћући се на социологију, он додаје:
„Морамо разумети да снага Цркве није у некретнинама, није у црквеним зградама, већ у верницима, у онима који у те храмове улазе. Ако погледамо социологију, видимо да се последњих година, нарочито након почетка руске агресије, ниво поверења у Православну цркву Украјине повећава, док ниво поверења у Московску патријаршију у Украјини, односно у Украјинску православну цркву, опада.“
Али, како истиче, таквој социологији могло би се веровати само када УПЦ и ПЦУ не би биле верске организације, већ политичке странке, на пример учеснице парламентарних избора.
Стварност УПЦ и ПЦУ, објашњава Ковалев, не може се обухватити пуким анкетама:
„Потпуно другачије методе проучавања поверења треба применити на верске организације — узимајући у обзир гласове практикујућих хришћана, активних чланова Цркве, који дословно гласају својим ногама на свакој служби, сваке недеље, и одлазе у храмове једне или друге конфесије.
Црква Васкрсења Лазаревог на Луштици – једини храм у Црној Гори посвећен овом празнику
Јер они који током социолошких истраживања изјављују да имају добар или позитиван став према Православној цркви Украјине, углавном су људи који не иду у цркву, нису чланови активне црквене заједнице и, нажалост, можда чак ни не посећују храмове.
Насупрот томе, постоје организовани и посвећени парохијани Украјинске православне цркве, који гласају својим ногама и иду у њене храмове сваке недеље и сваког празника.“
Он затим закључује:
„И број тих људи се не смањује. Они остају. Јер вернике Украјинске православне цркве управо одликују дисциплина и организованост.“
Извор: Живот Цркве
