Пише: Јанис Варуфакис
Док пишем ове редове, забрањено ми је не само да крочим на немачко тле већ и посебно да преко видео линка учествујем на било ком догађају у Немачкој. Зашто? Осмог октобра, дан пошто је Хамас напао Израел, био сам у Берлину и сазнао сам за догађаје од претходног дана током ТВ интервјуа. На питање „Да ли осуђујете Хамас?“ Одговорио сам:
„Осуђујем сваки злочин, ко год да је починилац или жртва. Оно што не осуђујем јесте оружани отпор систему апартхејда који је осмишљен као део успореног, али неумољивог програма етничког чишћења. Као Европљани, мислим да је важно да се уздржимо од осуђивања било Израелаца или Палестинаца када смо ми, Европљани, ти који смо узроковали ову бескрајну трагедију: пошто смо вековима практиковали екстремни антисемитизам, што је довело до јединствено стравичног Холокауста, деценијама смо саучесници у спором геноциду над Палестинцима, као да две неправде чине правду.“
Неколико дана касније, бечка Академија лепих уметности је повукла свој позив да одржим предавање у оквиру престижног серијала „Ото Вагнер“. Затим је, 16. фебруара, у берлинском биоскопу Вавилон одржана премијера филма „У оку олује: политичка одисеја Јаниса Варуфакиса“, шестоделног документарца британског редитеља и филозофа Раула Мартинеза. Полиција је притисла власника Вавилона да откаже догађај. Упитани за разлоге, надлежни су једноставно одговорили: „Варуфакис“. Пркосећи, власник Вавилона, иначе Јеврејин, рекао је полицији да неће попустити. Било је заиста дирљиво видети га како стоји у солидарности, заједно са јеврејским, палестинским и немачким присталицама, и спречава полицију да изврши рацију.
Пре месец дана, мој немачки издавач Verlag Antje Kunstmann ми је послао мејл у ком ме упозорава да ће ми учешће на Палестинском конгресу, који је требало да се одржи 13. и 14. априла у организацији моје политичке партије у Немачкој (МеРА25) и Јеврејског гласа за мир, „засенити“ пријем моје следеће књиге у Немачкој. Тако се окончала моја веза са издавачем који ми је у последњих десетак година објавио шест књига у Немачкој.
Док је број лешева у Гази растао, а саслушања пред Међународним судом правде доводила у питање немачку званичну политику Стаатсрäсон (безбедност Израела је немачки raison d’être, сврха постојања), власти су почеле са испадима. Навешћу пример моје колегинице Ирис Хефетс. Израелска психоаналитичарка која живи у Берлину, Ирис је ухапшена под оптужбом за антисемитизам јер је сама ходала улицом са плакатом на којем је писало: „Израелка и Јеврејка: зауставите геноцид у Гази.“
Гасан Абу Сита, британско-палестински хирург и ректор Универзитета у Глазгову, спречен је 12. априла да уђе у Немачку како би нам се придружио на Палестинском конгресу. Депортован је у УК после неколико сати испитивања на аеродрому. У међувремену, 2.500 полицајаца мобилисало се испред простора у ком је конгрес требало да се одржи и узнемиравало присутне. Ухапшен је млади јеврејски активиста који је држао транспарент на ком је писало „Јевреји против геноцида“. Док су га одводили, у полушали је питао полицајце: „Да ли би било у реду да је писало ’Јевреји подржавају геноцид’?“
Наш конгрес је почео са малобројном публиком која је успела да се пробије кроз полицијски кордон. Мало пре него што је требало да се обратим публици путем видео линка, полиција је упала у салу, зграбила микрофоне и ишчупала каблове опреме за живи пренос. Снимио сам свој говор који нисам могао да изнесем пред публиком и поставио га на свој приватни блог. Властима се то није свидело.
У суботу, 13. априла, издата ми је забрана било какве политичке активности, Betätigungsverbot, која је досад коришћена само неколико пута против оперативаца Исламске државе. Наши адвокати су подсетили надлежне да сам, осим што сам држављанин ЕУ, 2019. године био кандидат у Немачкој за Европски парламент, када сам освојио респектабилних 135.000 гласова. После дуге, срамотне тишине, Betätigungsverbot је замењен „блажом“ забраном уласка, Еинреисевербот. Немачке власти до данас одбијају моје захтеве за писано образложење.
Очито је да немачки Staatsräson не штити Јевреје. Ради се о заштити права Израела да почини било који ратни злочин по свом избору. Такође је тужан одраз економске моћи у опадању, која прихвата све фарсичнији ауторитаризам.
Извор: Пешчаник
