Програмска менаџерка невладине организације Нова друштвена иницијатива Милица Андрић Ракић истакла је да сексуално насиље над женама представља велики проблем на Косову, за који институције немају адекватно решење. Према њеним речима, жене на Косову страхују да сексуално узнемиравање пријаве, јер немају поверење у институције, али и зато што не желе ту врсту стигме.
Андрић Ракић каже да је север Косова био сигурно окружење за жене и да примери сексуалног насиља нису били честа појава, али да се ситуација променила пре две године, од када су Српкиње на северу све чешће жртве неког вида сексуалног узнемиравања.
Група жена са севера послала је и писмо команданту Кфора у коме је, због све учесталијег сексуалног узнемиравања на улици, затражила да мост на Ибру остане затворен, као и да их Кфор заштити.
Са друге стране, додаје Андрић Ракић, Српкиње јужно од Ибра, али и жене других невећинских заједница, су деценијама жртве сексуалног узнемиравања.
„Насиље над женама је огроман проблем на Косову. Парадоксално, север је до сада у некој мери био изолован из тог проблема, јер је културолошки мала заједница, и до скоро није било прихватљиво и није се често дешавало да имате примере сексуалног узнемиравања у јавном простору. Када се то дешавало, било је у великој већини случајева у породичном контексту, и врло ретко се дешавало на улици. У последње две године то постаје проблем на северу, али и Српкиње, али и друге жене на југу се деценијама суочавају са тим проблемом“, наводи она.
Верује да није повећан број инстанци силовања и узнемиравања, већ да је већи број жена које пријављују случај.
„Косовске институције, могу да тврдим, нису ништа урадиле по овој теми“, навела је Андрић Ракић.
Како је истакла, некадашња председница Косова Атифете Јахјага залагала се за расветљавање случајева силовања учињена током рата, и то се односило само на Албанке, док актуелна председница Вјоша Османи и министарка правде Аљбуљена Хаџиу, додаје, нису донеле никакве проблеме на нивоу политика који утичу на побољшавање безбедности жена.
Према њеним речима, забрињава то што је међу силованима велики број малолетница. Наглашава да је велики проблем и неразумевање надлежних, првенствено полицајаца, на које жртве наилазе приликом пријаве случајева узнемиравања.
„Ситуација је алармантна, међу силованима ове године има доста малолетница, неретко су то и девојчице из невећинских заједница, то су велики проблеми који се гурају под тепих. Нема одговора тужилаштва, полиције, нити било какве промене у ставу полиције, почетак тог проблема је увек онај који први одговара на пријаву за насиље, а то је полиција и полицајци, који често, према сведочењу жена, немају адекватну реакцију на пријаву насиља. Жене се често сусрећу са тим да им полицајци говоре да је то породична ствар, и није нешто што би они требало да решавају, или бирају да не верују жртвама“, додаје она.
Главни проблем је непријављивање случајева, а како каже Андрић Ракић, жене се на тај потез одлучују јер немају поверење у институције, као и из друштвених разлога.
„Кључни проблем је што нема поверења у институције, жене нису спремне да пријављују такве случајеве. То је први део проблема. Други је друштвени, где жене, посебно из српске заједнице, не желе ту врсту стигме, и да им ужа околина, посебно браћа, мужеви или очеви знају да се то десило, јер се плаше да ће они предузети неке акције и тиме себе довести у проблем пред законом“, истиче она.
Како наводи, полиција има могућности да, упркос томе, истражује, али да за то не постоји довољно воље.
„То је осетљива тема која може да се исполитизује, коју могу и једна и друга страна да користе у политичке сврхе, а када то пређе у сферу политике, жртве испаштају“, закључила је Андрић Ракић.
Извор: Kosovo Online
