S&P 500 indeks američkih kompanija je u 2023. ostvario skok od 24,2%. Ovaj indeks se sastoji od najvećih firmi u SAD koje su listovane na berzi i smatra se najbitnijim indeksom na svetu
Indeksi su skupovi akcija čiji se dnevni skok ili pad u cenama kumulativno meri kako bi se znao sentiment tržišta. Na taj način vidite da li investitori kumulativno kupuju ili prodaju akcije i koliko. Svaki dan iz medija se čuje da je berza skočila za na primer 2,1% ili pala za 1,9%. Znači da je kumulativna vrednost svih akcija svih firmi koje su u tom indeksu porasla ili pala za taj procenat u odnosu na prethodni dan.
Na grafikonu možete da vidite godišnju promenu cena S&P500 indeksa od sedamdesetih godina prošlog veka do 2022. godine. Crvene pruge su padovi a zelene skokovi na godišnjem nivou. Primetno je da je površina zelenog nekoliko puta veća od crvene što je srž berzanskih investicija: tokom vremena kumulativna vrednost akcija raste. Zato je ona bitan izvor investicione zarade za mnoge širom sveta.
Indeksi postoje preko sto godina i prvi je bio američki indeks 11 akcija transportnih kompanija na kraju devetnaestog veka. Charles Dow je 1884. godine formirao Dow Jones Transportation Average. Kako se železnica širila Amerikom tako su firme u toj industriji nicale na svakom koraku. Narod je masovno ulagao u te firme od kojih su neke brzo propadale a druge vratolomno rasle sa ubrzanom industralizacijom. Od tada je američki finansijski sistem u stalnom rastu i danas je vodeći na planeti. Berza se pokazala kao ključni faktor u finansiranju novih kompanija i tehnologija koje su tradicionalno suviše riskantne za banke.
Komercijalne banke ne izdaju kredite startup firmama i riskantnim projektima. Često baš takvi projekti realizuju nove tehnološke proizvode i usluge koji čine naše živote lakšim i kvalitetnijim. Ovaj članak pišem na telefonu koji proizvodi firma koja se finansira putem berze na aplikaciji koja je u vlasništvu kompanije koja je takođe na berzi. Na početku njihovog razvoja ni jedna banka nije bila spremna da im pozajmi novac. U tom momentu takve firme se finansiraju iz privatnih izvora i specijalizovanih fondova. Razvojni put ih dalje vodi do berze gde vlasništvo firme podele na akcije i na taj način dođu do široke investicione publike. To je i poenta berze: transparentnost kompanija da bi što šira publika bila spremna da ulaže u što više industrija.
Tako je vremenom nastala i potreba da se sve u vezi akcija meri: prodaja, profit, marže, rast itd. Svaka kompanija na berzi se detaljno analizira, često od strane stotine analitičara. Onda se sve te firme skupe u indeks koji meri sve njih zajedno. Za vreme prikazano u grafikonu, od 1970. godine do kraja prošle godine indeks je u proseku rastao za 10,6% godišnje. To laički znači da su svi ti ljudi, koji rade u tih 500 ogromnih američkih firmi, godišnje dizali vrednost kompanija za desetak procenata putem povećanja zarade.
Za ovih pedesetak godina to je 22.036,93%. Ko je 1970. godine investirao $100 u S&P500 indeks danas ima preko $22.000! To je moć složene kamate tokom decenija investiranja u berzu. Tu leži zec našeg siromaštva i političkih eksperimenata tokom dvadesetog veka. Dok su amerikanci svoje penzije kumulirali kroz zdrave ekonomske tokove putem berze, mi smo izmišljali državnu ekonomiju koja je kulminirala u raspadu Jugoslavije i nestanku penzinog fonda sa njom. Dok su oni podržavali preduzetnike i mlade pronalazače, mi smo ih terali iz zemlje kao neprijatelje.
1970. godine si u Jugoslaviji jedino mogao da uložiš u vikendicu kao prosečan građanin. Neko ko je skupio $10.000 dolara je mogao da napravi kućicu od sedamdeset metara kvadratnih i uživa u njoj. Svi znamo vrednost tih vikendica danas. A šta je sa amerom koji je tu sumu uložio u indeks? Danas tih deset hiljada dolara vredi $2.203.600. Vikendicu ste morali da održavate svih ovih godina, a račun sa akcijama niste morali ni da pogledate jednom. Mnogi se na mrežama čude ovim kalkulacijama i pokušavaju da se bore protiv jednostavne aritmetike. To samo govori gde je naša svest o sopsvenim finansijama.
S&P500 indeks nije jedini već je tu čitav niz indeksa koji prate akcije u različitim zemljama i industrijama. Indeksima ne trgujete direktno već postoje fondovi i finansijski instrumenti koji ulože u sve te firme i tačno replikuju date indekse. Prema mnogim istraživanjima ovaj način investiranja se pokazao boljim jer je malo investicionih menadžera koji pobede tržište. Čak je i Warren Buffett savetovao svoju ženu i decu da kapital drže u S&P500 indeksu.
Vladimir Đukanović
Izvor: Fejsbučenje
