Пише: Редакција
Вишеструки преступник, потоњи убица, Алија Балијагић, изашавши из затвора, а све у некаквој руралној средини, набавља двије пушке. Прије ликвидације брата и сестре Маџгаљ, виђен и пријављиван како тако наоружан шетка по селу. Изостаје правовремена и адекватна реакција полиције. Долази и до злочина. Злочинац се успјешно скрива скоро мјесец дана. Бива ухапшен на крају, не заслугама полиције, већ једног срећног случаја: ловац га пријавио, снијег га одао. У финишу саге испоставља се да је Алија добавио и трећу пушку.
Свој неуспјех полиција је оправдала тиме што убица добро познаје терен, а да је терен неприступачан итд. и томе слично. Па да је посриједи нека џунгла, хајде човјек каже да то има смисла. Имати на располагању стотине полицајаца, асистенцију војске, обучене псе трагаче, дронове и осталу савремену технику, а онда своју неспособност правдати најплићим изговорима!?
И томе нема краја, јер ће се чиновници полиције огласити у свјетлу „вансеријске форензике“, тумачећи фотографију ухапшеног убице, која, како веле ти стручњаци, одаје утисак хигијенски сређеног, подбријаног, и добро ухрањеног човјека. То би требало да подстиче сумњу како је имао помагаче, јатаке.
Ово би била нека рекапитулација, резиме срећног стицаја околности да се ухапси Алија Балијагић. Остаје, међутим, питање како то наше безбједносне снаге функционишу иза огледала. Здрава логика налаже да је читав случај само оголио висок степен неспособности полицијских снага, или руководећих кадрова. Склони теорији завјере могли би ићи и даље развијањем сумње да се операција хапшења злотвора из неких разлога свјесно и плански саботирала.
У минулим данима десио се још један застрашујући случај ликвидације, тј. обрачуна кланова, а десио се усред бијелог дан, насред најпрометније раскрснице у Црној Гори. Опет, самим срећним случајем није настрадало неко невино лице.
Алија је иза решетака, виновници обрачуна на кружном току, идентификовани, неки и ухапшени. Но, остаје нејасноћа шта се скрива иза огледала. Остаје питање како је Алија након пуштања из затвора уопште могао доћи у посјед оружаног арсенала. Његов профил из перспективе озбиљне форензике морао би бити означен као „опасан“, те, стога, и трајно надгледан.
