„Дичите се толиким интелектуалцима, а у пракси ништа културније не решавате питања из прошлости од нас из Србије,“ пише нам читалац из Београда.
Пише: Александар Живковић
Љетња акција Журнала ближи се крају, за Листу најзнатнијих Црногораца друге половине XX вијека и даље стижу предлози, али читаоци све више коментаришу актуелна збивања у Црној Гори.
Читалац кога смо цитирали у поднаслову, сматра да би Црна Гора могла, као и Словенија, да преброји и попише ратне и поратне војне и цивилне жртве, без великих тензија до којих лако дође када се читава ствар „културе сјећања“ сведе само на глорификацију појединих личности. Срећом такве иницијативе постоје и у Црној Гори , па и позитивни одговори на њих из црногорске владе. Питање је само колико је времена потребно да се оконча такав посао. Тек недавно је урађен попис ратних и цивилних жртава Црне Горе 1914-1918. године укључујући и поратне зеленашке и бјелашке жртве.
Драгиша Ивановић и Веселин Шијаковић
У редакцију су пристигли одвојени предлози за два, тешко може бити идеолошки супротстављенија Црногорца, комесара Пете пролетерске, народног хероја и ректора Београдског универзитета, Драгишу Ивановића, и носиоца Обилића медаље Југословенске војске у Отаџбини, осветника Шумарица, Веселина Шијаковића. Њихов утицај у послијератном периоду показује до каквих је промјена у друштву долазило. Један од најутицајнијих професора београдских до почетка осамдесетих година прошлог вијека, други у запећку историје, управо до тих година. Судили о њима како нам драго, јасно је да је обојици улога у рату предодредила мјесто у потоњој историји.
Александар Живковић: Шеталиштем Тупе Вукотића, уз Пеђу Исуса
Мада нијесу имали директне ратне окршаје, близу је памети, да се и данас „не би помирили“. Има, иначе, нечег зазорног у нашим покушајима да „миримо покојнике“. Са друге стране, неопходно је да њихово потомство живи, колико поносно на ђедове, толико и свјесно жртве оних других, развијајући друштво емпатије и пијетета. Предуслов за то су темељна, разумије се: ненавијачка, историјска истраживања. Данас дјелује да Црна Гора нема ни атмосферу ни инфраструктуру потребну за таква истраживања. Но, као што пише читалац из Београда, Словенија је близу.
Остали предлози који су стигли у Редакцију
Наводим их азбучним редом:
- Милосав Бабовић – русиста
- Павле Булатовић – политичар
- Ратко Божовић – културолог
- Веселин Вујовић – прослављени рукометаш
- Ново Вуковић – теоретичар књижевности за дјецу
- Љубомир Дурковић Јакшић – историчар
- Веселин Ђурановић – политичар
- Радивоје Лола Ђукић – комедиограф, зачетник забавног програма телевизије
- Радован Зоговић – револуционар и књижевник
- Симеон (Злоковић) – епископ горњокарловачки (1951-1990)
- Божидар Боња Ивановић – први шаховски велемајстор
- прота Васо Ивошевић – плодан црквени публициста
- Даринка Јеврић – пјесникиња
- Исо Махмутовић – једини одбио да руши Капелу на Ловћену
- Светозар Маровић – политичар
- Вуко Павићевић – философ (етика) и социолог (социологија религије)
- Ранко Радовић – архитекта
- Драган Ускоковић – драмски писац („Чеговић“) и хумориста
- Бранко Филиповић Фило – сликар енформелиста
- Академик Бранислав Шошкић – економиста.
Разговор у Улици Стојана Церовића
(Не оног из Времена, он још нема улицу, него оног из Слободне мисли.)
Ти си добио име по Уљанову, брату. (Какав Македонски?) Код нас – Шаша – може бит само по Карађорђевићу или по Уљанову, трећега нема. Здраво ти било, али опасно име. Ти си по том Уљанову, објешеном. Није ни онај други проша с анђелима.
Опет ти – Македонски!? Оклен македонски код нас? Уљанов, па што ти је, то ти је.
Сугестије за Листу шаљите на:
