Пише: Александар Живковић
Послије објављивања материјала Сибел Едмонс о везама УН званичника и Епстина на нашем порталу; материјала у коме посебно мјесто заузима фигура намјесника Балкана и организатора независности Црне Горе – Мирослава Лајчака, поставља се питање садашње и будуће интерпретације наше недавне прошлости.
Подсјетимо, Едмонсова пише: „Током нашег извјештаја уживо говорила сам о томе како су на интернету уклоњени, односно очишћени, сви детаљи о Лајчаковом раду у Уједињеним нацијама од 1999. до 2001. године. Имам два извора која су потврдила да је Лајчак у вријеме афере око трговине људима у сексуалне сврхе у склопу скандала UN–DynCorp био редовно присутан на терену, у Босни и на Косову.
Александар Живковић: Слободан Милошевић и Српска православна црква
То је управо раздобље у којем је Епстин био веома активан на том подручју. У такозваном „објављивању докумената“ материјали и подаци о том кључном периоду били су цензурисани, а почетак односа између ове двојице, као и стварне размјере те везе, лажно су приказани.“ *
Може ли се послије овога, све оно што је Лајчак урадио за „европску ствар“ на Косову и Метохији, Босни и Херцеговини- и овдје нас највише занима – Црној Гори, посматрати као ствар неке дипломатије и „високе политике“, или све то треба сагледати у контексту сексуално предаторског живота елите „међународне заједнице“.
У Црној Гори за сада се не чују гласови који би земљу и њену државност оградили од таквих „кумова“. То ћутање говори да је Ђукановићева Црна Гора у главама садањих медијских посленика још увијек већа вриједност и да је, Бог би знао због чега и како, старија и прешнија од све црногорске историје.
Тако је за сада, али колико год се трудили да забијемо главу у пијесак, не може остати задуго. Кратка историје тзв. независности по Лајчаковом благослову и Миловом моделу мораће да се мијења. У том процесу Црна Гора може само да изгуби садашњи живот под срамотном марамом.
