Пише: Александар Живковић
Предсједник Србије видно је био задовољан. Његова жандармерија „побједила је блокадере и терористе“ у Новом Саду.
Како је изгледала та побједа?
Читаоци Журнала из Новог Сада пишу: „Никада није било веће насиље. У маси је било и старијих људи, инвалида…све су тукли без милости. Жандари и од раније имају посебан пик на девојке, синоћ су се прославили.“
Углавном, кажу, Нови Сад није запамтио веће полицијско насиље.
То насиље, уосталом, било је најављено апелом ките српских интелектуалаца на РТС-у да се обезбиједи „образовни процес“ на Филозофском факултету у Новом Саду.
Жандармерија је сасвим исправно схватила интелектуалце, па је кренула у опкољавање читавог универзитетског кампуса, заузимање студентске болнице у згради ректората, упаде и сузавчење у другим факултетима, ПМФ-у, Правном…
Прост жандарски пендрек по сто пута, али њихови инспиратори из ките српске интелигенције морају да знају да им мјеста међу поштеним свијетом више нема. Претварали су се да су неутрални, док им није дошао рачун од газде. А кад се постидно служи нема ту ни Бога, ни Косова, ни тужног Јасеновца. Има само да се пољуби газдина шапа.
Ниједна земља се није ослободила аутократског режима тако што је водила „демократски дијалог“ са подстрекивачима на насиље. Па, биле то и гузице из Академије, како сами себи тепају.
Извођење у прве редове кордона котерије из Академије и Матице, јасно је, служи даљем урушавању институција у Србији. Али нико од потписника апела за пендречење студената и посебно студенткиња, није на то приморан сем својим дуговима, али човјек и у дуговима, човјек чак и у логору, што би рекао Жарко Видовић, има слободу избора.
Наша кита српске интелигенције изабрала је пут оних лижисахана из Горског вијенца. Нека их нека србују тако по информерима, али да се нијесу усудиле академске гузице да још једном потпишу апел за пребијање студентарије. Има нас маторијих на располагању, нека дођу са све жандармима ако им баста.
