Срби без формирања Заједнице српских општина и обустављања или одгађања пререгистрације на РKС таблице неће да се врате у косовске институције, а Приштина неће да формира ЗСО и наставља са процесом пререгистрације
Шест пута до сада је Српка листа желела да напусти косовске институције. Од тога су увек одустајали на „молбу“ председника Србије Александра Вучића јер “њему верују“. Молбе да остану у косовском систему овог пута није ни било мада им је, објаснио је Вучић, рекао да он мисли да то не би требало да раде, али да ће стати уз њих ма шта одлучили. Повлачење Срба из косовских институција кризу на Kоссову издиже на нови ниво. Пошто се нису повукли само политичари већ и полиција, судије, тужиоци, администрација, на северу Kосова на делу је безбедносни вакуум.
Вучић сматра да би посао полицајаца српске националне припадности који су радили у склопу косовске полиције требало да преузму припадници KФОР-а и ЕУЛЕX-а, мисије НАТО-а и Европске уније на Kосову. Званичног одговора на тај предлог није било.
За то време, власт у Приштини се понаша као да се ништа необично не дешава. Председник Скупштине Kосова Глаук Kоњуфца изјавио је да уставне кризе нема, те да упражњена српска места не угрожавају рад институције.
Премијер Аљбин Kурти је рекао да ће се наставити са спровођењем одлуке косовске Владе о регистарским таблицама, мада је њено повлачење један од услова за повратак Српске листе у институције, а САД и ЕУ здушно од Приштине траже да све одгоди за 10 месеци.
Игра на све или ништа
Иако су обе стране, бар наизглед, повукле једностране потезе који нису по вољи ни Европској унији ни Сједињеним Државама, реакције из Брисела и Вашингтона још увек су млаке. Осим дипломатских позива Србима да се врате у институције, а Kосову да поштује у Бриселу потписане споразуме, тј. да омогући формирање Заједнице српских општина и одложи пререгистрацију, најаве неких конкретних потеза са те стране још увек нема.
Овакве реакције могу бити и сигнал да решење неће доћи ни брзо ни лако. Постало је јасно да без Заједнице српских општина (ЗСО) Срби више неће учествовати у косовским институцијама, а Kурти је открио да од ЗСО, у облику у којем је зацртан у Бриселском споразуму, нема ништа.
Тренутно се игра на све или ништа, а европски и амерички посредници управо су то хтели да избегну. Осдустајање од ових потеза, који искачу из оквира Дијалога и у воду бацају Бриселски споразум и десетак година преговора, и за Вучића иза Kуртија имало би, у најмању руку, озбиљне репутационе последице.
Већи притисак на Приштину
Чини се, ипак, да се врши нешто већи притисак на косовску, него на српску страну. Kурти, политичар револуционар, који Западу није дужан ништа, за разлику од претходних косовских руководстава, више је у ризику да изгуби подршку Запада коме, а и својим бирачима, жели да покаже да он води независну политику суверене државе.
Није први пут да и Вашингтон и Брисел од њега траже да не предузима једностране акције, тј. оне које нису у координацији са њима, нарочито не оне које могу довести до насилних акција и дестабилизације попут ове о регистарским таблицама. Не би Kуртију било први пут да због неусклађивања политике са Западом губи власт.
Још један проблем више за Kуртија је што га бивши премијер Рамуш Харадинај на сва уста критикује да „окреће леђа“ Американцима, „највећим савезницима косовске независности“, и препоручује им се као тимски играч за неко време које долази.
Српска опозиција махом је подржала одлуку Срба на Kосову да напусте косовке институције, дакле, у конкретној ситуацији, је на истој инији са Вучићем.
Извор: Софија Поповић/vreme
