Cреда, 5 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 2СТАВ

Александар Живковић: Лењин и данашња левица

Журнал
Published: 22. јануар, 2024.
Share
Лењин, (Фото: Russia Beyond)
SHARE

Рачуница Владимира Иљича по којој мањине творе већину постала је постулат савременог капитализма. Да невоља никада не иде сама показује и уплитање идеолошке левице у ту рачуницу.

Лењин, (Фото: Russia Beyond)

Очева тетка Милена ми рече једном: „Ти си добио име по Александру Уљанову, Лењиновом убијеном брату.“ Сећам се да сам се упитао откуд тетка Милени, која није била партијка, толика знања из историје комунизма, која ни ми у школи нисмо могли да покупимо?

Но, како време пролази све ми се чини логичнијим, да не кажем лењинистичкијим, да се лењинизам нарочито примио у нашим црногорским кршевима, а ту је остало важно питање: ко му је био брат и како је страдао?

Сада када постадоше пролетери грађанима, ретко ко се упита и на стогодишњицу смрти: ко је био Лењин; а о брату му ни помена нема. Ипак то не значи да један Лењинов концепт – мањине чине већину, мањинаца је више, они су чак бољшевици – не обележава свет у коме данас живимо. И капиталистички могули итекако упражњавају тај вид лењинизма, подастиру му све своје Холивуде. Левичарске фракције које данас претежу у масовним медијима, не нуде никакву алтернативу невероватном богаћењу самоизабране мањине, већ су се претвориле у алармни систем за „одбрану права“ мањинских идентитета. Папа који је хтео да буде папа сиромашних, остаће запамћен као папа сексуалних мањина.

У принципу, Црногорац навија за мањег кокота, и мањинска права не би требало никоме да сметају, да се овде, да поновим, не ради о досетци за освајање и очување власти. И није немогуће, дешавало се толико пута у историји, да те исте власти не понуде разјареној гомили неке мањине на жртву.

Очекивало би се да након читавог једног века од Лењина, левица извуче његове поуке о „капитализму у стадијуму империјализма“ и да се десница „не упеца“ сваки пут на причу о рестаурацији. Али, кратко је то време, изгледа, један век.

Александар Живковић

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Хоће ли резултат избора на Тајвану дестабилизовати Азију?
Next Article Није лако бити Попа

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Викарни епископ Иларион: Дођи и види

Пише: Викарни епископ Иларион Живимо динамично и драматично време подрхтавања тла због сударања тектонских плоча…

By Журнал

Милош Лалатовић: Четрдесет дана

Пише: Милош Лалатовић У Православној Цркви постоји предање, гдје душа покојника лута по разним мјестима …

By Журнал

Црначка популација губи вjеру у Бајдена и демократе

Бахта Меконен, 28-годишњи капетан америчке војске из Џорџије – једне од кључних држава за исход…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураНасловна 2

Споменик Његошу или нечијим амбицијама?

By Журнал
Насловна 6СТАВ

Наше вријеме постало је вријеме умножених издаја због Јудиних сребрњака

By Журнал
МозаикНасловна 1СТАВ

Николаидис умјесто Његоша, а Министарство културе да казни културне ствараоце

By Журнал
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 2

Посао Блажа Ђукановића финансирала фирма без запослених “тешка” 439,5 милиона долара

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?