Hovenijerov „žuti karton“ Kurtiju, brzo je relativizovao državni sekretar Blinken uručujući ga „obema stranama“, Prištini i Beogradu, dok je Srbe sa Severa ostavio iza aut linije.
Hronika najavljene predaje 17
Petar Kočić je ovekovečio K. und K. vlast u Bosni, nazivom sudanije, koji je čitao kao: suda nije. Kolonijalne vlasti, međutim, moraju kadkad da presuđuju, koliko god da, od Pilatovih vremena, volele da svoj sud pripišu domorodcima.
U ubrzanju zbivanja na Severu Kosova izazvanih Kurtijevom potrebom da izazove incidente širih razmera, morali su i Amerikanci da „izađu na čistac“. Za sada je najveći uspeh njihove intervencije, da je i najvećim evrointegralistima među Srbima, moralo da postane jasno ko je gazda u kući. Albanci to odavno znaju i bili su neprijatno iznenađeni kaznom u vidu isključenja iz aktuelnih NATO manevara. Ostale eventualne sankcije koje je ambasador Hovenijer najavio, što je zanimljivo i preko srpskih medija, Florijan Biber je opravdano nazvao blagom kaznom, analognom žutom kartonu u fudbalu.
Hovenijerov stavovi o tome da će Kurtijeva politika dovesti do stvaranja nekog protektorata, čak Palestine, na Severu Kosova, zasluživali bi veću pažnju da zaista najavljuju neki zaokret u američkoj balkanskoj i kosovskoj politici.
Ali da zaokreta nema, brzo je pokazalo saopštenje državnog sekretara Blinkena, koji je žuti karton uručio „obema stranama“: Kurti da povuče specijalce iz opštinskih zgrada, a Vučić vojsku sa granice. Kosovski Srbi da ostanu iza aut linije i da se ne čuju ni kao publika dok im sudanija ne odredi status.
I iz ovako nepovoljne situacije neka patriotskija vlast u Srbiji mogla bi da izdejstvuje bar minimalnu korist upravo za kosovske Srbe (Sava Manojlović pominje „demilitarizaciju Severa“), a možda bi se mogla donekle popraviti i međunarodna pozicija zemlje zahtevom da se preispita nedemokratski Brisel – 2.
Međutim, daleko smo od elementarno patriotske vlasti, što će reći, državno, socijalno i demokratski odgovorne vlasti. Čak se i javno raspoloženje usmerava ka pitanju kako da opozicione partije uspostave kontrolu nad narodnim protestima i, verovatno, po iskustvu iz ranijih protesta, razvodne zahtev za smenu Alfa Vuka, čak i za izbore, jer je procena da on još može da doprinese realizaciji Brisela – 2 (dr Zoran Čvorović).
„Finta – dijalozi“ vlasti i opozicije na RTS-u, izgleda da pokazuju da je scenario o kome govorimo realniji, od „obojene revolucije“ kojom je počelo u poslednje vreme da se tepa navodno Suverenom Vođi.
Dok god se opozicija ne suprotstavlja Vučićevoj kosovskoj politici, imamo prava da je optužujemo i za gori greh: da je nedozrela za nošenje sa američkom sudanijom i formulisanje i zastupanje srpskih državnih i nacionalnih ciljeva.
