Ховенијеров „жути картон“ Куртију, брзо је релативизовао државни секретар Блинкен уручујући га „обема странама“, Приштини и Београду, док је Србе са Севера оставио иза аут линије.
Хроника најављене предаје 17
Петар Кочић је овековечио К. унд К. власт у Босни, називом суданије, који је читао као: суда није. Колонијалне власти, међутим, морају кадкад да пресуђују, колико год да, од Пилатових времена, волеле да свој суд припишу домородцима.
У убрзању збивања на Северу Косова изазваних Куртијевом потребом да изазове инциденте ширих размера, морали су и Американци да „изађу на чистац“. За сада је највећи успех њихове интервенције, да је и највећим евроинтегралистима међу Србима, морало да постане јасно ко је газда у кући. Албанци то одавно знају и били су непријатно изненађени казном у виду искључења из актуелних НАТО маневара. Остале евентуалне санкције које је амбасадор Ховенијер најавио, што је занимљиво и преко српских медија, Флоријан Бибер је оправдано назвао благом казном, аналогном жутом картону у фудбалу.
Ховенијеров ставови о томе да ће Куртијева политика довести до стварања неког протектората, чак Палестине, на Северу Косова, заслуживали би већу пажњу да заиста најављују неки заокрет у америчкој балканској и косовској политици.
Али да заокрета нема, брзо је показало саопштење државног секретара Блинкена, који је жути картон уручио „обема странама“: Курти да повуче специјалце из општинских зграда, а Вучић војску са границе. Косовски Срби да остану иза аут линије и да се не чују ни као публика док им суданија не одреди статус.
И из овако неповољне ситуације нека патриотскија власт у Србији могла би да издејствује бар минималну корист управо за косовске Србе (Сава Манојловић помиње „демилитаризацију Севера“), а можда би се могла донекле поправити и међународна позиција земље захтевом да се преиспита недемократски Брисел – 2.
Међутим, далеко смо од елементарно патриотске власти, што ће рећи, државно, социјално и демократски одговорне власти. Чак се и јавно расположење усмерава ка питању како да опозиционе партије успоставе контролу над народним протестима и, вероватно, по искуству из ранијих протеста, разводне захтев за смену Алфа Вука, чак и за изборе, јер је процена да он још може да допринесе реализацији Брисела – 2 (др Зоран Чворовић).
„Финта – дијалози“ власти и опозиције на РТС-у, изгледа да показују да је сценарио о коме говоримо реалнији, од „обојене револуције“ којом је почело у последње време да се тепа наводно Сувереном Вођи.
Док год се опозиција не супротставља Вучићевој косовској политици, имамо права да је оптужујемо и за гори грех: да је недозрела за ношење са америчком суданијом и формулисање и заступање српских државних и националних циљева.
