Пише: Александар Живковић
„Навалио си на те гусле, приказујеш нас пред свијетом ка да немамо рокенрол“, каже један пријатељ Листе.
Љето пржи, а постаје и све врелија ситуација око Листе најзнатнијих Црногораца друге половине XX вијека.
Јуче, љутито по обичају, зове један Катуњанин:
Навалио си на те гусле, приказујеш нас пред свијетом ка да немамо рокенрол, вели.
Ма, знаш, не можемо ми још да се оперемо од оног рођака из брђанске ујчевине, који је одмах чим је доша за директора Радио-Титограда, осамдесет и неке, забранио емисију гусала. Знаш колико нам је онда Бошко Вујачић значио, браним се.
Чујеш ли ти мене? Хоћу рокера на Листу!
Перпера?
Шобића!
Миладина Шобића из Никшића?
Не, но тебе, заврши позив.
Љут је, али, ка вазда, у праву.
Стварно Листа не би ваљала без Миладина Шобића. Јесте он пјевао:
„Не ваља, Шобићу, бит херој!“
Али био је то. Херој. За једну генерацију. За Ђорђа Балашевића („Њега сам волео и након њега немам праву конкуренцију“).
И данас Шобићев акустични рок има своју снагу. Лијепо паше у доба студентских побуна. Провјерите и ви ако случајно нијесте.
Неки кажу више је пјесник него музичар. Други, прави рокер! Трећи, шта би тек било да било је другачије!
Ипак, то је само рокенрол.
„Не ваља, Шобићу, бит херој!“
Ако имате сугестије за Листу, пишите на:
