Пише: Александар Живковић
Још један уторак, што би рекао Ђорђе Балашевић. Значи, вријеме је за Ловца на змајеве, који ће све до подгоричких избора ловити једну главу – погодите чију?
Има нешто у новинарству што га води у субјективност. И то не мора да буде рђаво. Млади Жељко Ивановић био је, ко се тога још сјећа, објективан новинар, немалог дара и са ставом. Као сви из његове генерације желио је да постане Тијанић. И што кажу, пази да ти се жеље не остваре. По некој линији новинарске судбине – што се по утицају на политичке моћнике више приближавао Тијанићу, то се стилски све више запетљавао, уочавања и поређења су му постајала све плића, перо се затупило у ловачком заносу…
Шта и ко све пише по Црној Гори, далеко од тога да је Ивановић најгори. Али довољно је лош да умисли како му је мисија да земљи октроише владара. Веле Твитер мислиоци кога су Вијести протежирале, није добро прошао. И чуде се предсједнику Милатовићу што се спуштава на то уже.
Програма ту никаквог нема, осим да нећемо Спајићев. Можда би га прихватили (програм), али не могу да смисле човјека. Од јуче. А кад те не подносим, од јуче, мада сам сумњао у тебе давно, та сумња ми се сад не важи, потребна ми је нека идеологија да те етикетирам.
И ту наступају Вијести као платформа, привидно шира од Жељка Ивановића. Ми се боримо против популизма, то је тако фенси, корисно и за нас, а и за свјетски поредак.
Но, рекох, Вијести су само привидно шире од Ивановића. Када се разгрне та идеологија наводног либерализма (они су либерали колико су ДПС-овци социјалисти), остаје лов на змајеве као дворска забава и игра за гласаче, у исто вријеме. Дворска забава (завјера) биће успјешнија што се више гласача упеца. И тако до неког новог изборног круга.
