Пише: Александар Живковић
Био је структуралиста и у томе нема ничег лошег. Лоше је било што је био моћан структуралиста. На лингвистичком свеучилишту није се смело маћи од структурализма. Илегалци, увек их се некако нађе, превели су му Бахтина. Да се језик разигра. Није вредело, он је знао структурализам какав је знао и од њега није смело да се одступа.
Онда је почео да пише једну исту књигу и да је опрема различитим насловима и предговорима. У принципу, ни то није страшно, многи се тиме баве. Један предговор му је био посебно занимљив. Писао га је, вели, у стању шока и неверице због убиства премијера.
Веровао сам му. Ти наши структуралисти стално су у неком „шоку и неверици“. Живот тако прође поред њих. Умро је структуралиста. Таква смо структура.
