Пише:Александар Живковић:
Видим у Побједи да се на Слободној Европи огласила учитељица грађанског образовања поводом гласања посланика Чарапића у Парламентарној скупштини Савета Европе. Уз вишеструке оцене тог страшног чина, гласања у парламенту, учитељици је, чини се, највише засметало што је цео ПЕС „неискусан“. Рекло би се да би барем учитељице требало да буду навикнуте на то: ђаци су по дефиницији неискусни. Но, ето, има учитељица црногорских, надам се мало, којима то неискуство ђачко смета. Све би, збиља, било лакше када би учитељице добијале искусне ђаке, који знају шта се сме рећи, како гласати, уопште, живети…
Али, и живети се, каже један граматолог, по дефиницији не учи. Искусна учитељица грађанског образовања то свакако зна. Она само по својој, нека не замери, племенитој, али претераној педагошкој амбицији жели да сви прихватимо политички бонтон малог од палубе. Бојим се да не види да је Црна Гора и дошла у садашње стање, зато што се „тачно“ знало шта и ко сме да каже, када, коме, како да гласа…
Живковић: Сретење Господње – празник омладине
Само „неискусни“ и могу да се усуде да промене тај „све зналачки“ модел политичког мишљења, и да поновим, живљења уопште. Има она стара пјесмица о демократији, да л’ се смије љубит цуре двије? Завршетак је, колико ме памћење служи, „смије, друже, ако те не туже“. Посланик Чарапић и „неискусни ПЕС“ тужакање су можда заслужили. Али, нека их тако неискусних, нека слободно говоре и гласају. Добро је то за Црну Гору, а и Европу сад.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
