Пише: Александар Живковић
Добра вијест је стигла из стручних кругова министарства финансија: Програм економских реформи (ПЕР) донијеће се на три године, до 2027, са шестомјесечним усаглашавањем са придруживањем ЕУ и Планом раста.
Лоша вијест јесте што то није главна вијест, односно што политичко-медијске елите у Црној Гори најблаже речено не разумију значај ових процеса. Вазда спремни на надгорњавање, наши медијски и политички главари (ту је већ тешко рећи ко је коме надређен), тјерају спрдњу са економским питањима, као што је својевремено предмет спрдње био војвода Машо Врбица, који је послије 1878. радио на томе да се привредно подигне Црна Гора.
Свима су пуна уста Европе, срећом појавили су се људи који користе врло једноставну формулу: Европа=економија. То не значи да је тај ПЕР лаган документ, нити да ће његово спровођење у пракси бити лако. То само значи да је Црна Гора пред историјском приликом да економију стави у средиште државне политике.
Разумије се, људи и државе бирају своје приоритете. Можемо ми још сто година да се бавимо 1916. или 1918., али видјели смо како бављење тим темама усијаних глава, само служи богаћењу уског слоја олигархије. Вратимо се сад самом економском програму. Пројекције које су до сада излазиле из министарства финансија најављују реално остварљиве циљеве раста БДП и стандарда. Проблем је са инфлацијом у дијелу у којем је она изазвана спољашњим факторима. Само ових дана имали смо непредвиђен скок цијена нафте узрокован кинеском тражњом и ситуацијом на Блиском истоку.
Сада је узалуд помињати да мјере које се планирају од робних резерви надаље, касне већ пар деценија. Морају хитно да се ставе сви реформски капацитети у погон.
Ограничавајући фактор ПЕР-а биће и структурална криза економије у ЕУ. Ни то не смије да буде табу тема, него тема за испитивање црногорских могућности развоја. А када су оне у питању, брине што се, вјероватно сасвим реално, предвиђа повећање увоза, уз низак ниво извоза из Црне Горе. Истина је да се туризам ту појављује као корективни фактор, али је истина и, како је писао Драгиша Бошковић, да инвеститори и банкари фаворизују нације извознике.
Има још доста питања око ПЕР-а која ће захтијевати преиспитивања. Оно што се сада чини најважнијим: поставити тај програм у центар друштвене акције.
