Пише: Александар Саша Зековић, активиста за људска права и политике сјећања
Управи за заштиту културних добара Црне Горе упућена је иницијатива да се јаме на територијама Пријестонице Цетиње и Општине Никшић као мјеста масовног страдања и патње цивила евидентирају као културно добро од националног значаја.
Природне подземне пећине које се налазе на подручју Куновог Присоја у Ставору, Штитари, територија Цетиња и на локалитету Кулине, засеок Дубраве, територија Никшића имају историјски и меморијални, сакрални, значај. Представљају прикривене гробнице из Другог свјетског рата које су настале и као посљедица политичког, идеолошког, насиља.
Александар Саша Зековић: Порицање злочина ствара потенцијал за нове злочине
Јаме у Никшићу и на Цетињу нас повезују с негативним и конфликтним дијелом прошлости али и са бољом и праведенијом будућношћу – кроз научене лекције. Оне већ представљају опомену да одговор на политичке, идеолошке и вјерске разлике, не смије бити брутално насиље.
Данашња Црна Гора се снажно заснива на антифашистичким вриједностима и тековинама народноослободилачке борбе у Другом свјетском рату. Као таква тежи потпуном, суштинском и функционалном, прихватању принципа слободе, демократије, владавине права и поштовања људских права и основних слобода на којима се темељи Европска унија (ЕУ). У земљама ЕУ мјеста масовног страдања и патњи цивила имају обезбијеђен додатан вид државне културне заштите. Тако је и широм свијета захваљујући доприносу УНЕСЦО-а и његовог Комитета за свјетску баштину.
Јаме на подручју Цетиња и Никшића дио су негативног сјећања. Заслужују своју друштвену и културолошку меморијализацију и трансформацију у мјеста памћења, помирења и друштвене кохезије. Успостављање конкретних мјеста страдања културним добром трајно, конструктивно и плодоносно се усмјерава даљи друштвени дијалог о сјећању, историјском памћењу и бољој, европској, будућности.
Наведени спеолошки објекти имају културни, друштвени и политичко-образовни значај. Повезани су са насиљем и траумама у прошлости Црне Горе. У Европи и широм свијета често су присутни примјери културне верификације злогласних мјеста на којима је се одигравала емотивна патња са смртним исходом.
Александар Саша Зековић: У Црној Гори кулминира „рат сјећања“
Као друштво имамо и негативно односно “дисонантно насљеђе” које (нас) узнемирава, изазива напетост али и које нас, као савремене кориснике прошлости и одговорне грађане, учи разумијевању и помирењу.
Посмртни остаци жртава које се и даље налазе у јамама дио су званичних полицијско-тужилачких мјера и радњи које су и даље у току.
Европски парламент је 23. август успоставио за Европски дан сјец́ања на жртве свих тотали- тарних и ауторитарних режима.
