Osnovan u periodu između dva svetska rata, američki časopis „Tajm“ je u doba Hladnog rata stekao ugled jedne od medijskih ikona „slobodnog novinarstva“ kakvo se gajilo na Zapadu tog doba i služio kao ozbiljan globalni instrument američke meke moći. To je bilo vreme blokovske podele sveta, odnosno pojednostavljene paradigme borbe između „slobodnog sveta“ (demokratsko-kapitalističkog Zapada) i „totalitarizma“ (komunističkog Istoka).
A imenovanje neke osobe za „Čoveka godine“, ponekad za „Ženu godine“ – a od 1999. „Ličnost godine“ – predstavljalo je važan deo imidža i zadatka časopisa. Kada jedan „Tajm“ dodeli takvu titulu, to znači da je ta osoba istinski važna i uticajna – odnosno da takvom treba da je smatra „sav normalan svet“.
Za ubedljivu većinu prethodnih dobitnika bi se moglo reći da su bili ljudi od formata ili globalnog uticaja: Lindberg, Gandi, Frenklin Ruzvelt (tri puta), Hitler, Staljin (dva puta), Truman, Ajzenhauer (dva puta), Čerčil (dva puta), Adenauer, Brant, Hruščov, de Gol, Džon Kenedi, Džonson (dva puta), Nikson (dva puta), Kisindžer, Deng Sjaoping (dva puta), Regan (dva puta), Gorbačov (dva puta), Džordž Buš, Klinton (dva puta), Džordž Buš mlađi (dva puta), Putin, Obama (dva puta), Angela Merkel, Donald Tramp, Džo Bajden, Bezos, Zakerberg, Mask…
Veštački naduvane figure
U poslednje tri godine, imali smo i očigledno veštački naduvane figure poput žestoko zloupotrebljene Grete Tunberg i komično nekompetentnog političkog projekta američkog liberalnog establišmenta Kamale Heris. Ali, sve u svemu, navedenim ličnostima se ne može osporiti velika specifična težina.
A onda smo došli na 2022. i Vladimira Zelenskog, kome je, zajedno sa „ukrajinskim duhom“, nagrada dodeljena „zato što je dokazao da hrabrost može da bude isto toliko zarazna kao i strah, zato što je podstakao ljude i nacije da se ujedine da brane slobodu, zato što je podsetio svet na nestabilnost demokratije i mira…“
Umesto ličnog komentara, mnogo je uputnije i korisnije videti kako je „Tajmov“ izbor komentarisao neko sa „lica mesta“, iz „Tajmove“ matične zemlje, Sjedinjenih Država. I to ne bilo ko, nego neko ko je napravio ime i karijeru u vreme kada su i „Tajm“ i SAD i politički Zapad posedovali istinski primat, zasnovan na rezultatima i argumentima, a ne propagandi.
Sin nove američke revolucije za 21. vek
Leri Džonson je bivši operativac CIA i odseka Stejt departmenta za protivterorizam, koji je, između ostalog, bio angažovan u Avganistanu, u vreme sovjetske okupacije. Posebno se ponosi time što su se bar 24 njegova pretka borila u američkom ratu za nezavisnost, a njihovi potomci borili i umirali za SAD od tada do sadašnjeg veka. Njegov blog „Sin nove američke revolucije za 21. vek“ skoro na dnevnom nivou prati i vojno analizira rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i njene posledice po američku politiku, i za kratko vreme je stekao respektabilnu čitanost i uticaj. Dakle, nekad ko je do relativno skoro – opravdano ili ne – verovao u proklamovane američke vrednosti, i koji je rizikovao život i stekao reputaciju boreći se za njih. Između ostalog i protiv SSSR-a.
Već iz samog naslova provejava Džonsonov stav: „Vladimir Zelenski, prevarant godine?“ A u samom tekstu autor bez okolišanja primenjuje test američkih vrednosti s kojim je odrastao i u koje je verovao na „Tajmov“ izbor, pa postavlja nekoliko ključnih pitanja:
– „Ko je zabranio sve opozicione političke partije – Vladimir Putin ili Volodimir Zelenski?“ A zatim sledi i odgovor u vidu linka na vest o zabrani stranke „Opoziciona platforma – Za život“ od 21. juna ove godine i zapleni njene imovine i fondova.
– „Ko je zatvorio sve opozicione medije – Vladimir Putin ili Vladimir Zelenski?“ Zatim kao odgovor sledi link na vest o zabrani opozicionog sajta Strana.ua i sankcijama protiv njegovog glavnog urednika. Takođe se u vesti napominje da se zabrana desila samo šest meseci posle zatvaranja šest televizijskih kanala početkom 2021. godine.
– „Ko je zabranio Rusku pravoslavnu crkvu i zatvorio sveštenike – Vladimir Putin ili Vladimir Zelenski?“ Ispod sledi link na vest o odluci ukrajinskog saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu od 1.12.2022. o „zabrani verskim organizacijama povezanim sa centrima uticaja u Ruskoj Federaciji da deluju u Ukrajini“.
Moćni i privlačni
A zatim sledi Džonsonov komentar:
„Ove akcije koje podsećaju na Sovjetski Savez pod Staljinom, nisu više deo sadašnje Rusije. Dođavola, predsednik Putin je prihvatio pravoslavno hrišćanstvo. To nije nešto što bi se očekivalo od novog otelotvorenja Hitlera, kako inače o njemu govore legioni njegovih kritičara. Ovi akti tiranije su delo kokainskog kauboja g. Vladimira Zelenskog.“
Drugim rečima, izbor Zelenskog oličava „zapadne vrednosti“ – ali u interpretaciji onih koji danas upravljaju onim što je ostalo od zapadne civilizacije. Na primer Žozepa Borelja, po kojem Ukrajina Zelenskog „brani zajedničke evropske vrednosti“.
Inače, radi mentalne higijene, vredi što bliže pratiti šta o današnjoj američkoj i zapadnoj politici misle ugledni pripadnici bivšeg američkog establišmenta, onog iz dana koji su prethodili neokonzervativnom „političkom puču“ od 11. septembra o kojem je svedočio Vesli Klark. Ljudi poput Džonsona, Skota Ritera, Pola Krejga Robertsa, Daglasa Makgregora, Džeka Metloka, Reja Mekgoverna. Oni su svojevrsni lakmus papir za to koliko su „vrednosti“ koje današnji zapadni predstavnici i mediji proklamuju usklađene sa onima koje su učinile Zapad toliko moćnim i privlačnim u poslednja dva veka.
Ako iko može da prepozna „lažnjake“, to su oni.
Aleksandar Pavić
Izvor: Iskra