Predstavnici nacionalnih manjina u Albaniji nisu zadovoljni načinom na koji se sprovodi popis stanovništva u ovoj zemlji, jer se od građana uglavnom ne traži da se izjasne o etničkoj pripadnosti.
Popis stanova i stanovništva u Albaniji počeo je 18. septembra i trajaće do 30 oktobra.
Sagovornici Kosovo onlajn tvrde da popisivači nisu dovoljno dobro obučeni za ovaj proces i da je tokom popisa bilo niza propusta.
Predsednik stranke Makedonske alijanse za evropske integracije Endri Fetahu kaže da je bilo problema pre i tokom popisa, kao i to da popisivači nisu postavljali pitanja koja se tiču nacionalne pripadnosti, jer nisu bila obavezna za odgovore.
“Neki od problemima sa kojima smo se kao zajednica susreli su oni koji se odnose na uticaj i pritisak pojedinaca, ili čak stranih institucija, tačnije bugarskih, na našu manjinu koja živi u Pustecu, Golom Brdu, Gori. Uticali su na ljude kako ne bi dali tačnu i slobodnu izjavu kojoj zajednici pripadaju“, rekao je Fetahu.
Naveo je da su, prema njegovim informacijama, popisivači tendeciozno preskakali pitanja na koja nije bilo obaveze da se odgovori.
„Volonteri koji se bave popisom na terenu u većini slučajeva nisu postavljali pitanja koja nisu bila obavezna, a tiču se etničke pripadnosti, ili ih nisu objašnjavali, ili ih uopšte nisu postavljali“, kaže Fetahu.
Komitet za nacionalne manjine je morao da više uradi, smatra on, da ima veću autonomiju i ovlašćenja koja direktno zavise od predstavnika manjina, a ne od državnih organa.
Sličnog mišljenja je i aktivista za prava manjina u Albaniji, advokat Edmon Petraj. Naglašava da je popis trebalo sprovesti na drugačiji način.
“Popis nije trebalo da sprovode volonteri Zavoda za statistiku koji ljudima kucaju na vrata, već je anketu trebalo odraditi putem onlajn sistema, kao što je recimo ‘e-Albanija’ koja pruža sve ostale usluge građanima. Tako da ga je trebalo sprovesti uz pomoć savremenih tehnologija, da svako otvori svoj nalog i popuni obavezni upitnik, navodeći svoju etničku pripadnost. Način na koji se popis sprovodi danas treba da se nastavi samo za starije koji nisu u stanju da koriste tehnologiju“, kaže Petraj.
Podseća da na poslednjem popisu, koji je u Albaniji sproveden 2011. godine, broj pripadnika vlaške nacionalne manjine nije odgovarao stvarnosti.
„Bilo je apsurdno ono što se desilo na poslednjem popisu, koji je pokazao da u Albanji živi 8.000, Vlaha, a znamo da samo u Valona njih ima 15 do 20 hiljada. Pa samo u naselju Topaltija u Valoni živi 8.000 Vlaha. Kada pogledate birački spisak, tu se najbolje vidi, razlikujemo naše ljude po prezimenima, znamo sela, krajeve u kojima žive. Brojevi ne odgovaraju istini“, zaključio je Petraj.
Predstavnici srpske nacionalne manjine nisu želeli da komentarišu sprovođenje popisa u Albaniji. U neformalnim izjavama rekli su nam da bi to što bi javno rekli u vezi sa popisom samo moglo da im donese neprijatnosti.
Odgovor iz Nacionalnog instituta za statistiku Albanije INSTAT na primedbe koje upućuju predstavnici manjina nismo mogli da dobijemo, iako smo im uputili više zahteva. Nisu bili raspoloženi ni u Komitetu za nacionalne manjine da pričaju na tu temu.
Kako je ranije najavljeno, rezultati popisa, koji bi trebalo da daju potpunu demografsku sliku Albanije, biće poznati do juna naredne godine.
Izvor: kosovo-online.com
