Пише: Катарина Рабреновић
Ваздух који удишемо постао је једно од кључних питања јавног здравља у Црној Гори. Нова Стратегија управљања квалитетом ваздуха за период 2026–2029. поставља амбициозан циљ – значајно смањење загађења и усклађивање са стандардима Европске уније, уз преполовљен број преурањених смрти повезаних са загађењем до 2030. године.
Подаци показују да је проблем озбиљан. Према Европској агенцији за животну средину, док је просјек у државама чланицама ЕУ 78 преурањених смрти на 100.000 становника које се могу довести у везу са изложеношћу ПМ2.5 честицама, у Црној Гори тај број износи 182.
„Док је просјек за државе чланице ЕУ 78 преурањених смрти које се могу приписати изложености становништва прекомјерним концентрацијама суспендованих честица ПМ2.5 на 100,000 становника, тај број у Црној Гори је 182“, наводи се у документу.
Процјене Заједничког истраживачког центра Европске комисије указују да загађење ваздуха у градовима Западног Балкана изазива трошкове од око 300 милиона еура годишње.
Стратегија предвиђа смањење броја преурањених смрти које се могу приписати загађењу ваздуха за 55 одсто, као и смањење броја екосистема у којима загађење представља пријетњу биодиверзитету за 25 одсто.
„Кључни стратешки циљеви овог документа су: побољшање квалитета ваздуха; даље унапређење праћења и управљања квалитетом ваздуха. Примарни стратешки циљ повезан је са циљевима ЕУ из пакета нултог загађења, односно циљевима дефинисаним као: побољшање квалитета ваздуха чиме ће се постићи смањење броја преурањених смрти које се могу приписати загађењу ваздуха за 55 одсто; смањење броја екосистема гдје загађење ваздуха представља пријетњу биодиверзитету за 25 одсто“, наведено је у документу.
Чак 96 одсто урбане популације изложено је концентрацијама ПМ2.5 честица изнад нивоа који препоручује Свјетска здравствена организација.
„Управо те ситне честице највише доприносе негативном утицају на здравље и повећаној смртности“, наводи се у документу.
Анализа показује да највећи допринос емисијама суспендованих честица долази из домаћинстава, односно гријања, које је одговорно за 84 одсто емисија ПМ2.5, 79 одсто емисија ПМ10 и 99 одсто садржаја бензо(а)пирена.
Термоелектрана Пљевља доминира када је ријеч о сумпор-диоксиду, са удјелом од 99 одсто, док је саобраћај главни извор азотних оксида, нарочито у урбаним срединама.
Разлике између региона су изражене. Јужна зона, односно приморје, углавном нема прекорачења граничних вриједности, док сјеверна зона биљежи хроничне проблеме. У Пљевљима и Бијелом Пољу концентрације ПМ честица и бензо(а)пирена редовно прелазе дозвољене границе. Посебно је забиљежен инцидент из децембра 2025. године, када је у Пљевљима дошло до великог прекорачења сумпор-диоксида након пробног пуштања Термоелектране у рад без исправног система за одсумпоравање.
Стратегија предвиђа топлификацију Пљеваља кроз изградњу система даљинског гријања, субвенције за унапређење енергетске ефикасности и замјену старих пећи, потпуну оперативност система за одсумпоравање у Термоелектрани, као и промоцију електричних возила и строже стандарде при увозу половних аутомобила.
Према резултатима моделовања, до 2029. године очекује се смањење броја дана са прекорачењем ПМ10 честица у Пљевљима са преко 100 на испод 35 дана годишње, смањење сезонских концентрација азотних оксида у Подгорици и Никшићу за 30 до 40 одсто, као и смањење броја становника изложених лошем квалитету ваздуха за више од 60 одсто у односу на 2005. годину.
„Спровођење мјера из овог Програма такође доприноси и побољшању јавног здравља, кроз смањење броја случајева респираторних и кардиоваскуларних обољења повезаних са изложеношћу ПМ2.5 и НОx. У цјелини, примјена WАМ сценарија омогућава Црној Гори да до 2029. године постигне дјелимичну усклађеност са националним и ЕУ граничним вриједностима квалитета ваздуха, уз одржив тренд побољшања и након 2030. године“, пише у документу.
Како се закључује, спровођење мјера не представља само еколошки, већ и здравствени и развојни приоритет, те важан корак ка здравијем животном окружењу и одрживом развоју Црне Горе.
Извор: РТЦГ
