Премијер у техничком мандату Дритан Абазовић казао је да није у складу са уставним поретком одлука предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да распусти парламент и распише ванредне парламентарне изборе за 11. јун. „Ђукановић да је могао простим указом да то распусти Парламент, не би чекао 16. март . Позивам, предсједника Уставног суда да се пробуди“, казао је Абазовић.
Додао је да „јучерашња акција хапшења погурала Ђукановића да што прије распише изборе“, „Позивам посланике да питање скраћења мандата узму у своје руке“, рекао је Абазовић. Како каже, Ђукановић се није позивао на Закон о предсједнику „чиме улази у правни nonsense“
„Више од тога кад ће бити избори за Ђукановића значи да се сачува кавачки клан. Због тога је ова Влада на удару од старта. Свему што сам навео свједочићете у наредном периоду. А чак и да не буде ове Владе доказе не можете уништити. Хвала богу, што су они предмет Еуропола и међународних организација“, рекао је Абазовић на конференцији за медије.
Лекић: Ђукановић угрожава темеље политичког система
Миодраг Лекић напомиње да је више него јасно да у члану 95 Устава Црне Горе међу десет наведених надлежности предсједника државе нема надлежности распуштања парламента. Колико год имало трагикомичне димензије да је предсједник државе, уједно и званично – приватник, бизнисмен, банкар, оператор пореских рајева, Мило Ђукановић сада у умишљеној улози уставобранитеља, ради се о озбиљном угрожавању темеља политичког система, оцијенио је лидер Демоса Миодраг Лекић.
Макар расписивање пријевремених избора, посебно у насталој ситуацији неформирања нове владе, било важно и актуелно питање које треба рјешавати, претензија Ђукановића да приватизује и устав и на врло приземан начин га користи у изборне сврхе, заправо за очајничку одбрану наставка имунитета, превазилази његове претходне самовоље, додао је он.
Лекић напомиње да је више него јасно да у члану 95 Устава Црне Горе међу десет наведених надлежности предсједника државе нема надлежности распуштања парламента. Члан 92, став 3 даје предсједнику формално церемонијалну улогу указа као завршног дијела другух процедура надлежних институција – владе или скупштине, којих у актуелној ситуацији није било, додаје он.
Примјетно је, како наглашава, у насталој ситуацији Ђукановићевог еклатантног кршења устава у изборне сврхе нису примјећене реакције представника међународно – дипломатских институција који су се, узгред, врло интезивно ангажовали око питања заштите уставности у Црној Гори поводом једног претходног случаја.
А који је, додаје Лекић, управо започео Ђукановићевом узурпацијом Устава, имајући затим заштитине последице у облику усвајања Закона о предсједнику. Узурпирање устава коинцидира са активирањем Ђукановићевих пропагандних служби подземног даха, којима се на најпрљавији начин обрачунава са носиоцима аутономног и критичког мишљења, што је била редовна пракса претходног режима последњих деценији. Тренутно је предмет такве прљаве обраде и један амбасадор једне угледне европске земље са службом у Црној Гори. У сваком случају, утисак је да се Ђукановић, и ћутањем у овој фази међународних представника, осјетити заустављена на легитиман начин у институционално прилично уздрманој црногорској држави, закључује он.
Извор: Дан, РТЦГ
