У само петнаест дана били смо свједоци пуштања у промет два импресивна инфраструктурна пројекта, црногорског ауто-пута и хрватског моста. Наравно да се одмах намећу паралеле и разлике. И наш и њихов су градили Кинези, али наш смо финансирали ми и потомци наших потомака, а њих је частила Европа. Хрвати су до пара дошли на фору, након што су одустали од пароле да тај мост спаја Хрватску. Европљанима су умјесто тога рекли да ће мост спајати територију Европске уније, коју прекида одрон на путу звани Неум и Брисел је пристао.
Иако је Неум чисто хрватско насеље, а БиХ под управом Високог представника из ЕУ, Европа је одријешила кесу да се направи мост који заобилази два контејнера са заставама БиХ, званим гранични прелази. Тиме је Брисел показао или да тамо живе неспособне расипне бирократе, или су послали јасну поруку шта мисле о европској будућности Босне и Херцеговине. Прво возило које је прошло преко њиховог моста је био супер брзи електрични аутомобил хрватске производње, а преко нашег олдтајмер који се самозапалио.
Хрватски мост је и благословен од стране локалног свештенства, инжињери су у њега симболично зазидали бројаницу и испред њега су направљени кипови анђела. Иако западније од нас, те симболичке религиозне чинове није пратила осуда секуларног дијела хрватске јавности, чији је председник ипак из СДП-а, не заборавите. Да ли се њихова јавност помирила са „клерикализмом“ или је наша беспотребно агресивнија, сами закључите. Наравно да се сад рађа безброј мисли, али мене као заклетог европејца мори само једна. Да смо бре узели тај Дубровник на вријеме, уштеђели бисмо Европи пола милијарде евра.
Небојша Бабовић
