U samo petnaest dana bili smo svjedoci puštanja u promet dva impresivna infrastrukturna projekta, crnogorskog auto-puta i hrvatskog mosta. Naravno da se odmah nameću paralele i razlike. I naš i njihov su gradili Kinezi, ali naš smo finansirali mi i potomci naših potomaka, a njih je častila Evropa. Hrvati su do para došli na foru, nakon što su odustali od parole da taj most spaja Hrvatsku. Evropljanima su umjesto toga rekli da će most spajati teritoriju Evropske unije, koju prekida odron na putu zvani Neum i Brisel je pristao.
Iako je Neum čisto hrvatsko naselje, a BiH pod upravom Visokog predstavnika iz EU, Evropa je odriješila kesu da se napravi most koji zaobilazi dva kontejnera sa zastavama BiH, zvanim granični prelazi. Time je Brisel pokazao ili da tamo žive nesposobne rasipne birokrate, ili su poslali jasnu poruku šta misle o evropskoj budućnosti Bosne i Hercegovine. Prvo vozilo koje je prošlo preko njihovog mosta je bio super brzi električni automobil hrvatske proizvodnje, a preko našeg oldtajmer koji se samozapalio.
Hrvatski most je i blagosloven od strane lokalnog sveštenstva, inžinjeri su u njega simbolično zazidali brojanicu i ispred njega su napravljeni kipovi anđela. Iako zapadnije od nas, te simboličke religiozne činove nije pratila osuda sekularnog dijela hrvatske javnosti, čiji je predsednik ipak iz SDP-a, ne zaboravite. Da li se njihova javnost pomirila sa „klerikalizmom“ ili je naša bespotrebno agresivnija, sami zaključite. Naravno da se sad rađa bezbroj misli, ali mene kao zakletog evropejca mori samo jedna. Da smo bre uzeli taj Dubrovnik na vrijeme, ušteđeli bismo Evropi pola milijarde evra.
Nebojša Babović
