Увиђамо, само се правимо да не увиђамо какво смо ми то друштво. Изнутра. Споља још и преваримо неког, али – мука је изнутра. Сви редом воде рачуна само и искључиво о својим, личним и партијским интересима. И сви су пуни себе, гњуре у својим сујетама и сви јуре по пољани искључиво – “свој мозак” (паметнијег у вас ови свијет таквог мозга – нема).
Свима је добро, али и сви кују потајне планове да им буде многоструко боље. А шта ћемо с народом? А не брините ви за то: Имамо ми га, тај наш народ и све те наше црногорске грађане у виду. Не заспивамо што не помислимо на њих. Знају наши грађани да их ми нисмо никад изневјерили!
У цијелом нормалном свијету за овакво кукавно стање друштва и у њему нужни су и мјеродавни само – избори.
А, што сви бјеже од избора. Све се као праве да их хоће а народ кажу они као да изборе неће. Кажу да на изборима губимо вријеме. Драгоцјено.Чудно? А што се онда расипсмо с изборима. Хоћемо ли мало поштено?
Ајмо: ником не иду у прилог избори, јер сви живе у симулакруму, свјесни да би након избора „можда“ могли имати мање пара и функција. Ух превише ризично. Не дирај то. Доста смо се жртвовали за овај народ незасити. Ево ордење за заслуге: докази, потврде, лиценце.
Па чему сада избори? За двије године нисмо се сложили како да демонтирамо Милов режим. И шта ћемо сад? И ово “мало” да нам узме овај народ незахвални, који не разумије нашу идеологију и визије.
Због чега би ико жив желио мање од оног што сада има? Од оног што је уграбио. То је реторички ум и у томе уму је реторичко питање а оно тек непријатно бучи и одзвања. Ово јесте реално најтрулије, најлицемерније вријеме које Црна Гора памти. Запамћиваће.
И нико нема појма куда ће кренути овај помахнитао брод након кристализације украјинског рата и тоталне прекомпозиције на великој шаховској табли. А сви наши нешто као калкулишу, па спекулишу, и то из оних поузданих извора. Сачувај ме Боже и њих и њихових свих обавјештајних извора.
Па имамо оне једре тек најодликованије “адвокате” српског народа, па онда имамо неке фасцинантно вехаментне “адвокате” новоцрногорског народа, па имамо космополите са брдом некаквих “адвоката”.
А имамо још један а прави феномен: “адвокате без ниједног клијената”. Шта ће им кажу. Знају они све што “клијенти” требују. Окле да клијенти знају што им треба.
Истина није то прописано законом и у правосуђу тога нема, али ће сад потанко то уредити нов еутаназични Судски савјет: адвокатска тарифа адвоката без клијента: Адвокати за свој рачун а у име народа!
Једини је проблем у томе што то уопште “нису чак ни изабрани адвокати”, чак ни “адвокати по службеној дужности”. То су знате они адвокати што их држава плаћа, а баш их уво заболе за клијенте. Тарифа куцка. Ту важи само лажна брига, и знате она тмурна, дубоко замишљена мучна, болна – неизбјежна поза. Да ти је просто “више жалије адвокате него клијенте”. Уосталом клијената и нема.
Имам неотклоњив осећај да смо сви на неком броду којим управља хрпа пијаних, лудих и потпуно незнавених кормилара, а без исправног компаса. А путници? Немају ни најобичније појасеве за спасавање. А шта ће им. Ко зна да плива пливаће, само да брод у нешто тврдо не лупи и све их не ошамути.
Само без “таласања”, молим вас, крајње је опасно, наш поглавица је запријетио да ће да “таласа”, био или не био Поглавица, бар тако каже. Вјерујте: Лаже. Али, немојте му замерити, страх га је и нервоза, а лекари кажу анксиозност. Није исто лагат кад лапаш и шлапаш и кад те је страх. Друкше је.
Али не само он, све партије и сви ти политичари, уз наравну част изузецима, лажу вас мој наивни слуђени народе, лажу, да то ни пас с маслом не би прогутао. И ничега се не стиде. Ни Бога се не боје.
Кажу: Е нема више литија, сада смо ми литије и све наше владике не могу да докуче до наших висина. То с литијама смо се ми мало шалили. Зар је ико искрено помислио да смо вјерници. Изузетака наравно да има, али не код нас. Шта ће нам.
Аденда: Клијенти, народ, грађани – то су све редом синоними. Ође. (Ad hoc).
Др Владан С. Бојић, адвокат