Не улазећи дубље у питање које ових дана потреса црногорску јавност, тј. именовање свештеника Маројевића у управни одбор Универзитета Ц Г ‒ рећи ћу, засад, само то да секуларна држава не значи (или не би требало да значи) да су свештеници и теолози било које религије тим својим статусом а приори екскомуницирани из друштвеног живота и вршења одређених друштвених функција ‒ увијек ми је занимљиво кад људи који се праве да су много паметни забију себи супераутогол.
А баш то је ноћас ‒ у „Рефлектору“ на ТВ Вијести урадила гђица Далиборка Уљаревић. Kако? Тако што је поменута госпођица тијеком цијеле емисије оспоравала право да свештеник може бити члан Управног одбора Универзитета, позивајући се при том на разне аргументе, између осталих и на аргумент секуларности, чињеницу да је Црква одвојена од државе и да је Црква хијерархијски устројена организација која нема ничег заједничког са грађанским друштвом ‒ а онда, на самом крају емисије, гђица Уљаревић се запитала, замислите!!, што би Вељко Влаховић, чије је име Универзитет ЦГ носио, рекао кад би могао видјети да је свештеник постао члан Управног одбора Универзитета ЦГ. Притом, гђица Уљаревић заборавила је једну „ситницу“: да је Вељко Влаховић био непоколебљиви присталица једне тоталитарне идеологије (комунизма) и да је био дио једне структуре у оквиру које је било исто толико слободе и права на слободно мишљење таман колико је било слободе и права на слободно мишљење у средњовјековној Цркви.
Па питамо гђицу Далиборку Уљаревић сљедеће: како је њено поимање грађанског друштва и друштвено-грађанских слобода компатибилно са величањем припадника једне тоталитарне идеологије, а, самим тим и сљедствено томе, и саме те тоталитарне идеологије (комунизма)?
Свјестан сам да сам ја ситна риба за свезнајућу грађанку гђицу Уљаревић, али, ето, и ми ситне рибе понекад поставимо понеко незгодно питање.
Мимоир Абовић
Извор: Фејсбук
