Кућа војводе Гавра плијени љепотом

Спомен кућа војводе Гавра Вуковића у Беранама подсјећа на вријеме када је први црногорски министар иностарних послова у влади краља Николе, проводио посљедње старачке дане и писао мемоаре

Спомен кућа војводе Гавра Вуковића, (Фото: РТЦГ)

Туристичка табла испред куће онима који не знају превише о војводи, прича причу о његовом великом значају за историју Црне Горе, али и интимне детаље из његовог приватног живота.

Тако Милован Ђилас у свом дјелу „Бесудна земља“ Гавра Вуковића описује из времана када је војвода писао мемоаре, а Ђилас похађао чувену беранску Гимназију.

„Био је ниског, средњег раста, већ стар и ослабио, тих и мио човјек, којему није било, што се каже, зазорно ни са дјететом да проговори. Упркос том повученом држању, било је код њега утолико више нечег достојанственог и на длаку одмјереног. Држао је до сваког покрета и сваке ријечи. Видјело се на њему да је из главарских кућа“, пише Ђилас.

Табла испред куће данас подсјећа да је војода Гавро Вуковић, дугогодишњи министар иностраних послова Књажевине Црне Горе, једна од најзначајних личности црногорске историје.

„Рођен је 1852. године у селу Лопате, у Лијевој Ријеци, у познатој војводској породици црногорског главара, јунака и сенатора Миљана Вукова Вешовића. Школовање је започео у манастиру Ђурђеви ступови, а наставио на Цетињу, и Ници и Београду гдје је дипломирао право на Великој школи и тако постао први дипломирани правник из Црне Горе. По повратку у земљу заузима високе положаје и повјеравају му се значајни државни послови. На мјесту министра иностраних послова био је шеснаест година (1889. до 1905. године). Био је предсједник Државног савјета од 1906. до 1914. године. За своје заслуге 1892. године добија звање војводе, које је имао и његов отац“, присјећа нас туристичка табла.

Вријеме у којем се војвода Гавро Вуковић бавио дипломатијом, сматра се једним од најкомликованијих у црногорској историји.

„После вишедеценијског војевања и борби за ослобођење, све проблеме сада је требало рјешавати дипломатским путем. Разграничити се са Турском, одржати добре односе са Русијом, поправити односе са Србијом и уклањати све изворе конфронтација са новим сусједом, Аустроуграском. Најтеже је било у преговорима са Османским царством када је после Берлинског конгреса требало извршити разграничење територија. Управо Гавро Вуковић постављен је за отправника послова Књажевине Црне Горе у Цариграду, гдје је боравио са прекидима од 1879. године до 1884. године“, остало је записано.

О том периоду у својим мемоарима војвода Гавро пише, „ни помоћника ни драгомана ни кавеза па ни слуге нијесам имао. А морао сам радити најтежи посао, преговарати са немогућим Турцима дан и ноћ. Са очајничким стрпљењем издржао сам цијелу годину годину дана борећи се и са материјалним оскудицама. Сам, такорећи искрпио сам, сам питање политичких граница“.

Биста војводе Гавра Вуковића, (Фото: РТЦГ)

Остала је да се прича како се војвода Гавро Вуковић последњих година живота повукао у ову кућу у Беранама и потпуно посветио писању својих мемоара.

Кроз ово обимно штиво, које у рукопису броји преко хиљаду страна, желио је да направи приказ спољне политике Црне Горе са краја 19. и почетка 20. вијека, утемељен на оригиналним документима из личне архиве.

„Војвода Гавро Вуковић умро је 29. јула 1928. године у Беранама, а сахрањен је код манастира Ђурђеви ступови који је пред крај живота свакодневно посјећивао“, подсјећа туристичка табла.

Спомен кућа војводе Гавра Вуковића, обновљена 2001. године, по пројекту архитекте Слободана Словинића и сачувала је умногоме своју особену архитектуру са барокним елементима. Према мишљену стручњака, ова кућа представља и једини профани споменик са одликама сецесије у Горњем Полимљу. Њен архитекта остао је непознат.

У приземљу куће налази се галеријски простор и некадашња радна соба Гавра Вуковића са библиотеком. Намјештена по узору на куће тог времена, у радној соби се чувају личне ствари војводе Гавра, међу којима и његова сабља и бројни рукописи.

Испред куће је постављена његова биста, рад вајара Митана Вучељића. У част најзначајнијег црногорског дипломате, 2003. године основана је Дипломатска академија „Гавро Вуковић“, која сваког љета започиње у њагеовој спомен кући.

Војвода Гавро је кућу у строгом центру Берана, како се вјерује, направио у старости. Не постоји тачан податак нити документ који говори прецизно о томе када је кућа изграђена, али се претпоставља да би то могло бити између 1890. и 1900. године.

Колико се зна, први црногорски дипломата је користио за те намјене кредит скопске Хипотекарне банке, и по том основу се прије другог свјетског рата у њој и налазила филијала те банке.

Кућа је површине је 250 квадрата. Зидана је од камена, и данас плијени својом љепотом. Као релативно млад град, Беране у ужем језгру нема превише старих грађевинских здања. А овакво здање, као што је кућа војводе Гавра, сваки град би пожелио да има.

Туфик Софтић

Извор: РТЦГ