Пише: Милија Тодоровић
ДПС без икакве задршке или промјене наставља своју антицрквену политику, прокламовану још 2019 објавама да је СПЦ окупатор Црне Горе. Гдје су стали „Законом о слободи вјероисповјести“ донијетим исте године (а демократски обореним и промјењеним од стране народа, наредне 2020), наставили су синоћ испред Цетињског манастира, учешћем (а очигледно и организацијом) у окупљању под називом „Цетиње памти“ чији је формални организатор НВО Центар за грађанска права.
Изгледа да се може повући знак једнакости између количине заступљености слободе вјероисповјести у ондашњем ДПС „закону“ и присуства „грађанских права“ у идејама поменутог скупа. Нити је тај закон бранио ту слободу, нити су се на синоћњем скупу брањена грађанска права. Наиме, све је било супротно од тога.
Закон који је донио ДПС (у суштини против грађанских права СПЦ) одбачен је од стране народа на својеврсном референдуму, на изборима 2020, и то је једна од најбитнијих демократских чињеница модерне црногорске историје. Међутим, његове идеје настављају да живе кроз политику агресије према Цркви, коју ДПС заступа и даље. Како другачије описати поруке и смисао скупа испред Цетињског манастира, на ком су се чуле поруке величања уличних барикада из септембра 2021. и на ком су, попут неких општеприхваћених симбола учесника приказиване слике лица са Интерполове потјернице?
Пажљивом слушаоцу говорника и читаоцу новинских извјештаја са овог окупљања, тешко се разабрати око чега су идеолози ДПС окупили грађане? Против чега су онда постављене барикаде које данас ДПС велича? Шта се то брани и шта то Цетиње треба да памти?
Зашто је мање увјерљиво да је Мандић лично у Книну, него да је тамо послао некога
Пријављени и по свим црногорским законима легални вјерски скуп у организацији СПЦ, устоличења цетињског митрополита од стране српског патријарха у Цетињском манастиру, хтио се спријечити непријављеним окупљањем на улици, без формалног организатора, а са доминантним присуством ДПС лица и оних са званичних Интерпол потјерница. Та чињеница је, сама по себи, довољна да доведе у питање легитимитет и присуство здравог разума у овоме што нам данас поручују представници ДПС и ЕС, двије најбројније опозиционе партије. Поред антицрквеног духа, они прокламују хаос и анархију.
А због чега? Односно, против чега? Можда бисмо могли да разумијемо „спонтано окупљање“ и „прављење барикада“ против неке изненадне стихије или нечега што угрожава миран и безбједан живот грађана престонице? Али ДПС је 2021, а ево и синоћ, поручио да не дозвољава право и могућност на обављање вјерског обреда Јоаникију Мићовићу, митрополиту Црногорско-приморском и грађанину Црне Горе, који на Цетињу живи и ради ево већ четири деценије, и кога је лично српски патријарх у љето 1999. баш у Цетињском манастиру, рукоположио за владику (тада викарног епископа митрополиту Амфилохију).
Ако овоме додамо да су и Јоаникијеве претходнике, Амфилохија, Данила, Јоаникија и Гаврила, читавих 100 година прије ове ДПС ујдурме, неометано уводили у цетињски трон управо српски патријарси, онда се намеће закључак да ДПС овај анархистички перформанс изводи једино и само зато што је тих дана губио свој деценијски политички монопол. А наставља са продуковањем тензија управо зато што тај монопол од тада није повратио, и све су мање шансе да ће га икада повратити.
У ту сврху, ДПС се није либио да на говорницу пред манастир, поред Неле Савковић, изведе и једну емотивно и ментално скрхану жену, која јавно износи најмонструозније оптужбе на рачун Цркве, ничим доказиве стравичне тврдње, које присутни борци за „грађанска права“ поздрављају овацијама и одобравањем!?
На крају, могла би се ипак констатовати и једна охрабрујућа чињеница: ових и оваквих ДПС активиста, упркос нерадном дану; упркос лијепом времену цетињског прохладног љетњег предвечерја; упркос „доласку из свих црногорских градова“ – све је мање и мање…
