Cреда, 19 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Геолитература – Међународни културни бренд рођен у Црној Гори и одјеци у свијету

Журнал
Published: 18. август, 2026.
Share
Олав Шрадер са учесницима Геолитературе у Котору (Ленка Блехова, и Луцијане де Јонг, десно), (Фото: Архива)
SHARE

Пише: Олав Шрадер

Тектонске плоче културе

Плутајући изнад наше унутрашње ватре, комади земље сударају се и стварају планине које се дијеле. Када напетост између грамада земље попусти, оне се смирују у равнице и воде до мора која се уједињују. Црна Гора је имала изванредне акредитиве да буде домаћин првог свјетског Фестивала геокњижевности. Прелазећи капију воде, културе из далеког свијета прихватиле су позив. У исто вријеме, огромно стијење окруживало је великодушно гостопримство, омогућавајући вишејезичним мислиоцима и писцима да слободно комуницирају док су били заштићени од плиме свијета. Сваког учесника је носила посебна струја и конвергирала се у живописном Бокоторском заливу.

Српски филозиоф Микоња Кнежевић излагао је користећи четири различита писма с истом оном лакоћом с којом су текле његове мисли, док је италијански историчар Франћеско Какамо разоткрио историјску динамику скривену иза академске измаглице и сурове планинске географије. Ленка Блехова је хладне средњовековне правне записе претворила у потресне хронике о Црној смрти, а грчки полихистор Јоргос Арабацис премостио је физички пад Цариграда како би показао да витални знаци византинизма и даље напајају кисеоником друштвене токове. Као да то само по себи није било довољно дубоко задирање у сферу мисли и открића, филозоф из Сао Паула Родриго Мораис отворио је бразилске хоризонте ка аксиомима пост-истине у Његошевом делу “Лажни цар Шћепан Мали”, истовремено призивајући националну културну ренесансу путем свог оригиналног манифеста.

Сусрети ових огромних разлика, проистеклих из наслјеђа предака, одјекнули су у души Котора – града који је живио напоредо са Хабзбуршким и Османским царством док су Млечани стајали на његовом прагу. Свако од нас, учесника фестивала Геолитература 2026, донио је своје посебне планине и мора, своје културне тектонске плоче које су се међусобно прожимале умјесто да подижу нове камене зидове. Наша сјећања и приче стопили су се у додиру и напустили залив ношени истим струјама које су нас донеле и које ће нас једног дана поново вратити. Ипак, са собом смо понијели обновљени осјећај заједништва. Можда је једно од највећих достигнућа Геолитературе било управо редефинисање појма различитости. Овдје се различитост уздигла изнад уобичајених парола кидајући вео глобалне тежње да се човјечанство сведе на пуку униформност.

Ватиканске новости о свјетском фестивалу полиглота „Геолитература“ у Котору

На Балкану је судбина увијјек надохват руке; можда вреба одмах иза следеће кривине пута, непредвидива између два плаветнила – оног изнад и оног испод. Позорница за искру наших сусрета осветљавала је неку узлазну стазу, попут оне која води ка Цетињском манастиру или ка јуначком срцу планине Ловћен. Док су моћни алгоритми окретали леђа нашим дисидентским ријечима – од Ватикана до Бразила, од Грчке до штампе на српском језику – наша несвакидашња свијетла треперила су истом оном истрајношћу која је одликовала и наше окружење.

Понио сам књигу која говори о цивилизацијским контрастима и културној трансформацији. На моје изненађење, у Геолитератури су већ били спремни кључеви за откључавање прича о џунгли из шеснаестог вијека, намијењених публици жељној да оснажи наш заједнички загрљај са перспективама предака.

То нас води до правовременог и сјајног увида др Гојка Челебића који је препознао да је тренутак одржавања фестивала у Котору био савршен за обиљежавање двије стотине година свјетске књижевности, онакве какву ју је Гете замислио. Као и прије два вијека, овај нови циклус почиње са интелектуалном амбицијом и потенцијалом да измијени будуће хоризонте. Једног дана, историја ће памтити да је све почело са смјелим уметником који је Црну Гору приближио свијету, а свијет Црној Гори.

Напомена:

Олав Шрадер (Schrader) је низоземски писац, полиглота који пише своје романе на холандском, португалском, енглеском и шпанском (Алма матер: Универзитет у Амстердаму). У преводу на српски ускоро му излази роман Велики поглавица и момах ратник у издању Бока Ф – Подгорица, оснивача Међународне конференције писаца полиглота Геолитература.

TAGGED:ГеолитератураКултураНизоземскаОлав ШрадерЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Милош Лалатовић: Заборављени и занемарени великан – Миладин Шобић
Next Article Бранко Милановић: Апокалипса, када?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Др Радослав Т. Станишић: Филмска критика – „Опсесија“

Пише: Др Радослав Т. Станишић Опсесија Лукина Висконтија  —  је дјело које је охрабрило стварање…

By Журнал

Сајам књига: Преглед нових стрипских издања домаћих издавачких кућа

Међународни сајам књига у Београду одржава се по 67. пут, а на њему поред књишких,…

By Журнал

Давор Џалто: Нови тоталитаризам је ”нова нормалност”

Пише: Давор Џалто Џулиан Асанж је, коначно, слободан (колико је могуће бити слободан у свету…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Преминуо Бела Тар, мајстор узнемиравајућег приказивања духовне прошлости

By Журнал
Десетерац

Не само од речи – Револуционарне песме Рокеа Далтона

By Журнал
Десетерац

Стихови човека који је страдао: препев три песме Варлама Шаламова

By Журнал
Десетерац

Сликар мисли: Мишел де Монтењ и његов стил у „Огледима“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?