Недеља, 16 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Гидеон Леви: Слободна Палестина у Матхаузену

Журнал
Published: 16. август, 2026.
Share
Гидеон Леви, (Фото: SVT Nyheter)
SHARE

Пише: Гидеон Леви

Тинејџери из једног међународног антифашистичког омладинског кампа посетили су прошле недеље Меморијални центар концентрационог логора Матхаузен у Аустрији. Неколико њих носило је мајице с паролама које захтевају ослобођење Палестине. На неким мајицама била је палестинска застава и лик Далал Муграби, учеснице терористичког напада на главном обалском аутопуту у Израелу 1978. године. Присуство њеног лика на мајицама неколицине тинејџера засенило је поруку солидарности с Палестином.

Чим су учесници ушли у меморијални комплекс, дочекала их је гласна осуда једне жене која је говорила енглески са америчким акцентом. „Срам вас било“, грдила их је пре него што се окренула њиховом водичу и рекла, васпитним тоном: „Можете ли да објасните зашто је дозвољено да мајице са натписом Слободна Палестина буду присутне у концентрационом логору?“ Затечени водич – изненађен тоном жене и оним што чује – промрмљао је да нема времена да одговори јер мора да се посвети ученицима. То ју је још више разјарило: „Вама је то у реду, вама је то у реду?“, а затим је више пута питала ученике да ли је њима то у реду.

Да, у реду је, покушао је један од ученика да јој објасни. „Израел врши геноцид над Палестином.“ Тада је та жена почела да виче: „Дођете овде и говорите да је то геноцид, док обилазите концентрациони логор? Немојте ништа називати геноцидом. Ово је је***ни геноцид. Срам вас било!“ Снимци овог инцидента проширили су се друштвеним мрежама. На сајту израелског Канала 12 прилог је описан као „невероватан снимак из концентрационог логора“. Али шта је ту невероватно? Људи који израз „Никад више“ разумеју као позив да се никада више не догоди ниједној другој нацији оно што је учињено нама?

Међутим, већина Израелаца није у стању да види ствари на тај начин. Сећање на Холокауст искључиво је наше и „никад више“ односи се само на Јевреје. Само нама се то више никада неће догодити. У Израелу је одавно утврђено да управо тако треба тумачити ту паролу. Питајте десетине хиљада индоктринираних израелских средњошколаца који се враћају из посете Аушвицу са ултранационалистичком песмом у срцу и са уверењем да нам је после Холокауста све дозвољено. Израелцима је непојмљива идеја да су рушевине концентрационог логора идеално место за борбу за ослобођење два милиона људских бића која су тренутно заточена у Појасу Газе.

Гидеон Леви: Изгубљена генерација

Идеја да се речи „никад више“ тумаче као противљење ономе што Израел ради Палестинцима, и да то људе доводи у Матхаузен, незамислива је. Геноцид припада само Холокаусту, а Матхаузен само нама, и ми ћемо одлучивати како ће се ко тамо понашати, па и неки средњошколци. Још неколико оваквих инцидената и Израел ће послати своју граничну полицију да надгледа ко улази у комплекс, шта носи и у шта верује.

„Да ли сте сами спаковали своју торбу?“ писаће на капији концентрационог логора у Аустрији као што пише на израелском аеродрому „Бен Гурион“. Али ученици који су посетили Матхаузен имају право да извуку поуку коју им то место пружа у складу са сопственим моралним вредностима. Када виде геноцид у Гази и чују о хиљадама беба које су тамо убијене, сете се Матхаузена.

Захтевати слободну Палестину није антисемитски. За жену која је грдила ђаке и уреднике Канала 12, Матхаузен и слоган „Слободна Палестина“ стоје у контрадикцији. Људи који широм света захтевају ослобођење Палестине, под тим подразумевају слободу на простору између реке Јордан и Средоземног мора, прелазак из апартхејда у демократију. То је најоправданији могући захтев и не подразумева уништење Израела, како су уверени многи Израелци.

Има и оних који под тим подразумевају нешто слично, али то не умањује оправданост захтева за ослобођењем Палестинаца. Ђаци који су у Матхаузену позивали на ослобођење Палестине нису били израелски. А требало је да буду, нарочито након рата у Гази.

Извор: Haaretz

Превод: Луна Ђорђевић/Пешчаник

TAGGED:Геноцидгидеон левиМатхаузенПалестина
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Књига као прва и последња одбране слободе: Највећа опасност у дигиталној ери
Next Article Камило Кантарано: Бескрајна транзиција и државна корупција

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ноланова „Одисеја“ освојила и академике: Филм покренуо расправе какве се не памте и враћа Хомера у учионице

Кристофер Нолан још једном је показао да његови филмови превазилазе границе биоскопа. Док се публика широм света…

By Журнал

Побједа „тридесетоавгустовске“ већине

Странке и коалиције „тридесетоавгустовске“ већине, и оне које су је првобитно формирале, као и оне…

By Журнал

Медији виде само оно што им се плати

Медији су, кажу аутори који се на научном нивоу баве том проблематиком, поодавно престали да…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Иковић: Ријека Зета на удару, пет ноћи организовани криволов агрегатом

By Журнал
Други пишу

Насер Абу Бакер: Први пут у историји човечанства гледамо геноцид уживо

By Журнал
Други пишу

Десимир Ћировић: Писмо не-ћацима

By Журнал
Други пишу

Митра Рељић: Мајци у походе

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?