Прије 30 година овдашњи фудбал бјеше досегао несвакидашњи зенит на клупском и репрезентативном нивоу. Сјећате се, претпостављам, Црвене звезде која је у јесен 1991. започела сезону борбе за титулу клупског свјетског шампиона и одбрану европског трона из Барија. Мислим да нико не заборавља репрезентацију фудбалера са ових простора која је у Италији 1990. године стигла до петог мјеста на планети, а онда одиграла чувене квалификације за ЕУРО 1992 – тамо освојила прво мјесто у групи испред Данске и Аустрије – а онда јој је забрањен наступ на Европском првенству, па другопласирана Данска постала првак Европе! У времену политичког колапса и распада државе, овдашњи фудбалери и тимови су изборили такмичарски максимум на свјетском и европском нивоу.

Данас, три деценије послије, на простору некадашње велике 20-милионске државе, постоје мање државице које играју фудбал и које стижу до доброг нивоа успјеха у неупоредиво тежим условима од оних у којима су играли Дејо и Писки. Клупски фудбал тешко да ће икада више моћи и да се примакне успјеху београдских ”црвено-белих”. Знате већ, 80-тих и 90-их година прошлог вијека наши најбољи фудбалери нијесу могли напоље, па су ”морали” да играју за домаће клубове до своје 25. године. И тако су наши најбољи клубови знали да натрпају по 3-4 гола Реалу, Валенсији, Андерлехту, Роми, Брижу, Бајерну и да редовно играју полуфинала европских клупских такмичења.
Данас нам таленте одводе у фудбалске ”јаничаре” прије него што постану пунољетни – па је Лига шампиона, за наше екипе, углавном мисаона именица.
Међутим, репрезентације долазе к себи. Имају, ту и тамо, успјешно завршен квалификациони циклус, а Хрвати су у Русији 2018 надмашили све епске успјехе Југославије од Монтевидеа до Италије 1990. Вицешампионима свијета – капа до пода!
”Све је могуће”
На таласу тог хрватског ”све је могуће”- достигнућа, разиграли су се и фудбалери с ове стране Дрине. Репрезентација Србије са Тадићем и Митровићем игра ”пата-пата” квалификације са једном од најбољих екипа Европе – Португалом. Пиксијева екипа је надиграла све друге ривале у групи и спрема се за ”велико финале” у новембру – гдје ће у директном дуелу са Роналдом и друговима одлучити о путнику за Мундијал у Катару 2022.

Са овим под руку иде старт београдских клубова Звезде и Партизана у Лиги Европе и Лиги конференција. Бивши првак Европе је нанизао 100% учинак против респектабилних Браге и Лудогореца, док ”црно-бели” нијесу оманули нити застали у окршајима са Флором и Анортозисом. Оба тима су на корак од европског прољећа – што је био недосањани сан претходних деценија.
Пред нама је октобарски фудбалски караван са европским квалификацијама за Свјетско првенство. Поред мртве трке коју са Португалцима воде најбољи играчи Србије, сличну ситуацију имају Хрвати са Русијом – па ће ускоро бити јасно како ту стоје ствари. У Лиги Европе загребачки Динамо је још увијек ”у животу” у групи са Вест Хемом, Рапидом и Генком, док Црвеној звезди треба побједа над Митјилендом како би, у највећој мјери, обезбједила пролаз и нову фазу старог такмичења. Партизан у Лиги конференција има сличну ситуацију као његов вјечити ривал из комшилука.
Евентуални тријумф против Гента (који такође има учинак 2 од 2 у групи) лансирао би ”парни ваљак” у другу фазу новооснованог међународног надметања.
Перспективе су још боље од онога што имамо данас
Недавно су наши читаоци могли видјети анализу учинка Звезде и Партизана на укупној табели европских земаља чији се клубови такмиче у свим овим лигама. Њихов успјех у квалификацијама и на почетку групне фазе донио је такву позицију Србији да је реално очекивати два кандидата за Лигу шампиона догодине, а није далеко ни опција да Србија – по први пут од кад постоји ово такмичење – има представника који ће директно ући у групну фазу Лиге шампиона, без квалификација.
Ономе ко прати овај спорт и разазнаје основне појмове ових манифестација, биће јасно да српски фудбал пред собом има јесен која може обилато да роди.
Милија Тодоровић