Приредио: Бранислав Предојевић
Издавачка кућа „Дерета“ објавила је роман „Крунисање“ чилеанског писца Хосеа Доноза, једно од значајних дјела латиноамеричке књижевности 20. вијека, чиме је домаћим читаоцима представљен још један важан наслов аутора који се убраја међу најзначајније представнике латиноамеричког књижевног бума.
Први пут објављено 1957. године, „Крунисање“ је Донозов дебитантски роман и дјело у којем су већ присутне теме које ће обиљежити његово касније стваралаштво, међу којима су распад буржоаског друштва, криза идентитета, трансгресија и лудило.
Пропадање свијета једне породице
Главни јунак романа је Андрес, апатични педесетогодишњак и посљедњи насљедник богате породице Абалос, који дане проводи у огромној кући своје баке.
Њихов свијет је затворен, монотон и наизглед непромјенљив. Како брига о старици постаје све захтјевнија, двјема кућепазитељкама придружује се седамнаестогодишња Естела, дјевојка са села чије ће присуство пореметити крхку равнотежу у кући. Док вила Абалос постепено пропада, Андрес све дубље тоне у психички слом. Кроз гротескне и истовремено комичне ликове Донозо приказује људе заробљене у загушљивој друштвеној атмосфери, сопственим навикама и несвјесним поривима.
Њихови наизглед уређени животи почињу да се урушавају када на површину избију потиснуте страсти и жеље. Готово седам деценија након првог објављивања, „Крунисање“ се сматра класиком латиноамеричке књижевности. Роман се може читати као приказ пропадања чилеанске аристократије, али и као узнемирујући психолошки портрет човјека који, неспособан да се суочи са стварношћу, у лудилу проналази посљедње могуће уточиште.
Марио Варгас Љоса у разговору са Ранком Павићевићем: Режими се плаше књижевности
Донозо кроз причу о породици Абалос истовремено гради слику друштва у распаду, али и истражује границе између стварности, потиснутих жеља и психичког поремећаја. Управо спој друштвене критике, црног хумора и психолошке анализе једна је од препознатљивих одлика његовог књижевног опуса.
Писац латиноамеричког књижевног бума
Хосе Донозо рођен је 1924. године у Сантјагу, у имућној породици интелектуалаца. Студирао је у родном граду и на Принстону, а током каријере радио је као професор енглеске књижевности и новинар.
Предавао је на универзитетима Ајова, Принстон и Дартмут, а велики дио живота провео је ван Чилеа, у Мексику, Сједињеним Америчким Државама и Шпанији.
Послије војног удара 1973. године своје изгнанство описивао је и као облик протеста против диктатуре Аугуста Пиночеа. У Чиле се вратио 1981. године, гдје је живио до смрти 1996. године. Донозо је један од најзначајнијих представника латиноамеричког књижевног бума. Стваралаштво је започео кратким причама, док је темама друштвене декаденције и распада буржоаског свијета, започетим у „Крунисању“, наставио да се бави у својим каснијим дјелима.
Врхунац његовог стваралаштва представља роман „Безочна ноћна птица“ из 1970. године, који се сматра једним од ремек-дјела хиспаноамеричке књижевности.
Наставак представљања Донозовог опуса
Издавачка кућа „Дерета“ је домаћим читаоцима 2024. године представила и Донозова „Три буржоаска романчића“, док сада објављивањем „Крунисања“ наставља представљање опуса овог значајног чилеанског аутора.
Његов значај истицали су бројни велики писци, међу којима су Роберто Болањо, Курт Вонегат и Марио Варгас Љоса. Објављивањем „Крунисања“ домаћа публика сада има прилику да се упозна са једним од темељних дјела Донозовог стваралаштва, романом који је већ у свом првом издању најавио теме којима ће се писац враћати током цијеле каријере – пропадање друштвених структура, изолованост појединца, потиснуте жеље и постепено рушење границе између нормалности и лудила.
Извор: Глас Српске
