Свака земља има право на претензије, али оне морају бити засноване на међународном праву и трајном рјешењу које мора бити правично уз узимање у обзир географске универзалности, каже Хаџић.
Питање поморског разграничења између Црне Горе и Хрватске деценијама се посматра кроз искључиво политичку диоптрију, док су струка и међународно право мора потиснути у други план. Међутим, геополитичке кризе и пракса међународних арбитража показују да Црна Гора у својим рукама има снажан правни и географски механизам који до сада није искоришћен. Острво Мамула, као кључ суверенитета на Јадрану, може у потпуности преокренути преговарачку геометрију и обезбиједити трајну заштиту националних интереса.
– Оно што данас гледамо у свјетским мореузима показује да географска сужења и тјеснаци диктирају геополитику 21. вијека. Поморски пролази су економски и војни крвоток, а Црна Гора је предуго запостављала безбједност на мору. Повлачење струке пред политиком нас доводи у опасност, јер ако не разумијемо како се глобални правни преседани примјењују на геополитику тјеснаца, изгубићемо битку за сопствене националне интересе на Јадрану – рекао је у интервјуу за „Дан“ стручњак за међународне односе и инжењер поморства Самир Хаџић.
Понудили сте државном врху „Policy анализу разграничења на мору између Црне Горе и Хрватске“, гдје предлажете острво Мамулу као базичну тачку за разграничење. Шта то конкретно значи?
– Добија се потпуни суверенитет над пловним путем. Цјелокупан и најдубљи спољни пловни пут који води у залив правно постаје искључива територија, унутрашње воде Црне Горе, чиме се трајно укидају привремене мјешовите зоне и обезбјеђује самостална контрола пловидбе. Даље, остварује се територијално проширење на отвореном мору: Мамула дјелује као геометријски потискивач који линију средине на Јадрану гура ка западу, ка хрватским водама, чиме Црна Гора правно осигурава и задржава стотине квадратних километара новог акваторијума и подморја богатог потенцијалним налазиштима угљоводоника. На крају, постиже се трајно спречавање енклавизације. Линија разграничења се на поморским картама исправља, чиме се црногорском територијалном мору гарантује широк, чист и директан фронтални контакт с међународним водама отвореног мора, без потребе за зависношћу од хрватских транзитних коридора или нешкодљивог пролаза.
Преседан острва Перим као правни штит
Предлог Самира Хаџића ослања се на међународни преседан који је поставио Стални арбитражно-судски систем у Хагу 1999. године у случају острва Перим. Према Члану 121. Конвенције УН о праву мора (UNCLOS), острва која имају сопствену инфраструктуру и привредни живот генеришу пуни територијални мореуз и континентални шелф. С обзиром на то да Мамула данас представља развијену и функционалну локацију са сталним боравком људи, она испуњава све услове да буде званична базна тачка која линију разграничења гура у корист Црне Горе.
У хрватској стручној јавности се привремени Протокол из 2002. године оштро критикује. Тврди се да је Хрватској „одузео“ 427 квадратних километара мора и да мјешовита зона крши њихов суверенитет. Како одговарате на те аргументе?
– Те тезе су правно неодрживе и служе као преговарачки притисак. Протокол из 2002. није ништа „одузео“ Хрватској, јер тај акваторијум историјски никада није био искључиво њихов. Иза тих тврдњи крију се јасни апетити за енклавизацијом Црне Горе и контролом преко 2.000 квадратних километара нашег подморја богатог потенцијалним налазиштима нафте и гаса. Хрватска жели да укине мјешовиту зону како би нас потпуно избацила с улаза у Боку и наш излаз на отворено море свела на њихову милост и немилост, користећи Шенген и ЕУ интеграције као средство уцјене.
Ви нудите потпуно ново рјешење кроз линију Мамула – рт Оштро. Шта Црна Гора конкретно добија том визијом?
– Примјеном мог модела, који се директно ослања на чувену пресуду Сталног арбитражног суда у Хагу из 1999. године за острво Перим, Црна Гора добија стопроцентну правну и географску побједу. Острво Мамула испуњава све услове Члана 121. UNCLOS-а – оно има инфраструктуру, стални боравак људи и сопствени привредни живот. Зато Мамула мора бити проглашена званичном базном тачком Црне Горе. Када линију повучемо директно између Мамуле и рта Оштро, геометрија се радикално мијења: линија средине се потискује на запад, комплетан спољни пловни пут у Боку постаје искључива територија Црне Горе, а наша држава добија широк, чист и директан излаз на међународне воде отвореног мора.
Ризик од губитка нафтних поља у подморју
Уколико би Црна Гора прихватила хрватски модел разграничења преко линије рт Оштро – рт Весло, држава би без борбе остала без 2.020 квадратних километара подморја. Ради се о акваторијуму који је званично мапиран 2011. године за потребе истраживања и експлоатације нафте и гаса. Загребачки модел картографије директно закреће линију ка црногорској обали, одузимајући Подгорици контролу над потенцијално најбогатијим енергетским ресурсима на Јужном Јадрану и претварајући је у поморску енклаву.
Шта се крије иза хрватске позиције с аспекта поморске струке и због чега је за нас модел рт Оштро – рт Весло неприхватљив?
– Свака земља има право на претензије, али оне морају бити засноване на међународном праву и трајном рјешењу које мора бити правично уз узимање у обзир географске универзалности. Модел „рт Оштро – рт Весло“ у потпуности игнорише постојање острва Мамула, покушавајући да га правно изолује унутар залива. Ријеч је о хрватском картографском моделу према којем би се коначна граница на отвореном мору повлачила спајањем рта Оштро и рта Весло на јужној обали Луштице, чиме би се директно и дијагонално пресјекао сам улаз у Бококоторски залив.
Иза овог инсистирања крију се двије огромне опасности. Прво, то је губитак енергетске независности и 2.020 км² подморја. Пројектовањем границе са рта Весло, цјелокупна гранична лепеза на отвореном мору се насилно закреће удесно, ка црногорској обали. На овај начин, Хрватска правно покушава да преузме контролу над 2.020 квадратних километара подморја које је Влада Црне Горе још 2011. године одредила као блокове за истраживање и производњу нафте и гаса. Прихватање овог модела значило би добровољно одрицање од економског потенцијала.
Друго, долази до деградације суверенитета и претварања Црне Горе у енклаву. Спајањем рта Оштро и рта Весло, комплетна водена површина непосредно испред улаза у Боку постала би искључиво хрватско територијално море. Црна Гора би тиме била трајно географски енклавизирана и одсјечена од директног контакта с међународним водама. Сви наши трговачки бродови, крузери који плове ка Котору и Тивту, као и пловила Морнарице Војске Црне Горе, одмах по испловљавању из залива нашли би се под јурисдикцијом Загреба. Наш транзит би био сведен на режим „нешкодљивог пролаза“ кроз туђе воде, гдје обалска држава задржава право да контролише терет, спроводи полицијске инспекције или потпуно суспендује пловидбу. Инсистирање на овој линији представља класичан покушај геополитичког и економског гушења. Све изван модела Мамуле је капитулација црногорске поморске струке и дипломатије.
Која је ваша главна порука доносиоцима одлука у Црној Гори?
– Моја порука је јасна – вријеме је за хитан повратак струци и науци. Апелујем на Министарство поморства, Министарство вањских послова и преговарачке тимове Владе Црне Горе, да хитно напусте пасивну позицију статуса кво и у званичну преговарачку платформу уврсте модел Мамуле према преседану острва Перим. Црна Гора не смије пристајати на труле политичке компромисе. Имамо непробојне аргументе у међународном праву мора и све адуте да пред међународним судовима у Хагу преокренемо геометрију у своју корист. Морамо заштитити свој суверенитет, своје подморје и безбједност пловидбе једном заувијек.
Извор: Дан
