Пише: Туфик Софтић
„Катастар изворишних вода“ на подручју општина Беране, Андријевица и Петњица, који је израдила група стручњака још у вријеме СФРЈ и који је носио ознаку „војна тајна“, морао је негдје остати у војним архивама и сасвим сигурно би му се могло ући у траг. То је Порталу РТЦГ казао добро обавијештени саговорник који је дуго трагао за овим документом.
„Обраћао сам се архиви која је наслијеђена од бивше Југословенске народне армије и казали су да нема код њих. Лично мислим да је тај документ за потребе тадашње војске урађен у више примјерака, врло давно, па иако није дигитализован у међувремену, у писаној форми сигурно још увијек негдје постоји у архивској грађи. Само неко треба да буде упоран и да трага за тим капиталним документом. Не треба одустајати“, рекао је саговорник.
Овај изузетно вриједни документ нестао је прије скоро деценију и по из архиве Општине Беране, односно тадашњег Секретаријата за пољопривреду.
Документ је, управо због ознаке „војна тајна“, тражен и у архивама Војске Црне Горе, али је и од њих стигао одговор да таквог документа нема ни у њиховим архивама.
„Просто је немогуће да документ таквог значаја није нигдје сачуван. Мора постојати макар један примјерак који би био враћен Беранама, гдје је и рађен и за чију територију се односи“, казао је саговорник нашег портала.
Он је рекао да је тиме пропао сав труд који је улагао читав тим стручњака тадашњег завода за пројектовање да се сачини својеврсна мапа изворишних вода на великом подручју које је тада било једна, а сада три општине.
Ријеч је о документу који је чуван више од пола вијека, са намјером да једном буде искоришћен и у комерцијалне сврхе, да би нестао из архиве бившег општинског Секретаријата за пољопривреду.
Оригинални документ, постоји вјероватноћа, могао би бити и украден, а третира се да је страдао у пожару.
„Најбоље је рећи да је вриједност непроцјењива. Тај документ се у вријеме када је рађен водио као војна тајна. Не знам када је са њега скинута ознака тајности, али је та ознака ‘војна тајна’ до тренутка нестанка стајала на дебелим корицама“, рекао је један од стручњака за воде.
Овај човјек подсјећа да је катастар изворишних вода својевремено, као врло вриједан документ, чуван више од педесет година.
„У том обимном документу, који је очигледно настао као плод вишегодишњег теренског рада, дати су подаци за три хиљаде извора на подручју садашњих општина Беране, Андријевица и Петњица – о капацитету и температури воде у четири годишња доба, надморској висини, начину прилаза, широј и ужој локацији, геолошком саставу околине, могућности каптирања, као и могућности евентуалног загађивања“, прича овај саговорник.
Он објашњава да је свако извориште према том документу чак испитано у погледу физичке, хемијске и бактериолошке исправности воде, што би могло бити промјењиво и једино што би данас у њему требало поново провјерити.
Управо на основу овог документа утврђено је да на подручју терена који је истраживањем обухваћен, а који се сада простире на три општине, постоји најмање тридесет извора питке воде који задовољавају све критеријуме да би могли да се користе у комерцијалне сврхе, али до сада ниједан није за то употријебљен, не рачунајући оне који се користе за снабдијевање насеља.
„Наравно, од тих три хиљаде извора нијесу сви за комерцијалне сврхе. Али преко тридесет има капацитет од 5 до 50 литара у секунди. Међу њима би се сигурно неколико нашло који задовољавају све критеријуме да би могли бити понуђени за концесије. Ако би се неко појавио и изградио макар једну фабрику за флаширање, то би за ову сиромашну средину био добитак“, сматра овај човјек.
Он закључује да би сада, када би се кренуло изнова да се све ради, требало ко зна колико новца и времена, односно да би то у садашњим околностима представљало „немогућу мисију“.
Да је документ под тим називом постојао, и да је дуго носио ознаку војне тајне, „незгодно“ свједоче још само ријетки. Од стручњака који су га за потребе војске некадашње СФРЈ и града Берана, тадашњег Иванграда, израђивали касних шездесетих или раних седамдесетих година, данас многи нијесу међу живима или више нијесу у Беранама.
„Ипак желим да будем оптимиста. Коме би такав документ данас требао у личне сврхе? Чак и да га је неко отуђио, шта њему значи? Не треба посустајати, потребно је претурити све архиве бивше војске ЈНА које су негдје у Београду. Неки примјерак сигурно постоји у штампаној форми. Тај документ је потребно наћи и вратити Беранама. То је просто капитално дјело из области вода и било би штета да се потпуно изгуби“, каже саговорник Портала РТЦГ.
Извор: РТЦГ
