Пише: Милија Тодоровић
Жалопојке на све стране. Зашто јача Мандић? Зашто му у том јачању асистира Спајић? Да ли су Мандићу драже фотеље од принципа? Да ли се слаби грађанска ЦГ јачањем човјека који је „некад био четнички војвода“ и који је „некад био оптужен за планирање државног удара“? Брижне душе, увијене у целофан грађанизма, дрхте пред јачањем ауторитета политичког тандема Мандић-Спајић.
У дубокој позадини, овим жалопојкама се придружују и они искрени анти-српски националисти који не подносе ништа „српско“ у владајућим структурама Црне Горе, као и онај дио политички необрађених српских националиста, који сваку везу српских странака са Западом (а без претходног „амина“ из Београда) виде као пропаст „српског света“.
Али добро, ове двије посљедње наведене групације су лаке за читање, и потпуно је очекивано да таквима не одговара било каква нормализација односа на политичкој сцени Црне Горе. Међутим, наводни „грађанисти“ који ламентирају са страница „Вијести“ и других сродних гласила, стварају недоумицу о стварном карактеру њиховог медијског наратива. За чим они жале? За ким, њихова „звона звоне“?
Наратив да су „сви исти“ као инструмент политичког инжењеринга у Црној Гори
Да ли они брину о страначком рејтингу ПЕС-а у односу на Мандићев НСД? Ако то не ради сам ПЕС, откуд и откад то силни НВО активисти постадоше веће „папе од папе“, односно већи заљубљеници у ПЕС од Спајића и Б. Пејовића? Гдје је, у свим тим њиховим силним анализама, простор за чињеницу да се овдје ради о историјском државничком процесу – уласку ЦГ у ЕУ? Гдје им је чуло за препознавање истине да није вријеме за пребројавање страначких процената, него за удружени фронт свих прогресивних снага? Чудно, имали су га 2006. када је требало „заборавити“ на сва Ђукановићева непочинства, и све његове изборне махинације, и када је требало, у мору претходних ДПС изборних сумњивости, баш референдум (у баш пата:пата 55:45 гласачкој ситуацији) прогласити беспрекорно чистим!? Тада је њихова аналитичка критика заћутала, јер се обнављала држава. А сад, када је у питању ништа мање важан процес, њихова оштроумност и досјетљивост на рачун власти, расте из дана у дан?
Да ли Спајић асистира Мандићу да страначки расте? Или расту обојица, на путу ка ЕУ, а на уштрб досадашњих неодлучних, апстинената, и свих оних који од националних амблема нијесу видјели чисто двориште, боље плате и слободне паркинге? Не, ту алтернативну тезу не виде наши „грађанистички аналитичари“. Само вичу „Андрија анте портас“. А шта ако Спајић зна да је ономад узео подоста Андријиних гласова, и да сада обојица, удружени и уиграни, иду на поход у оне који нијесу вјеровали у ЕУ перспективу ЦГ?
И коначно: Мандић је бивши војвода и бивши оптужени за државни удар? На страну чињеница да већини земаља ЕУ „четнички војвода“ није исто што и уредницима читанке „Тито-револуција-мир“. На страну и друга истина да је тема „државни удар у ЦГ 2016“ у очима демократског свијета опасна таман колико и оружје на дну непознатог језера у окружењу. Све то на страну. Пред ким то у ЦГ, било ко од црногорских политичара, може бити омаловажен као „бивши“? Пред бившим СКОЈ-евцима који се данас боре за Европски Савез? Пред бившим Газиместанцима и пионима Сл. Милошевића? Пред „Вијестима“ које су основане као медијска играчка бивших СКОЈ-еваца и Газиместан-аца, а сада то, Богу хвала, више нијесу?
Ма ајте молим вас. Признајте господо грађанисти, ви кукате и плачете јер дубоко у души не желите да се у вашем „граду“ Срби икада и и за шта питају. А стандарди ЕУ се очигледно не поклапају са вашима…
