Пише: Глиго Бјелица
Нова књиге Синише Луковића представља капитално дјело. Пред нама је драгоцјени уџбеник љубави према историји поморства. Аутор беспрекорно поставља локалне догађаје у глобални контекст, чиме историја Боке добија интернационални значај. Луковић је истраживач који је у поморској историји оставио највећи допринос у Црној Гори и који би требало да је већ ангажован на катедрама факултета који се баве овом тематиком – каже рецензент Дарко Ковачевић, историчар и археолог поморства, у предговору нове, четврте по реду фотомонографије Синише Луковића, нашег највећег познаваоца војне и поморске прошлости Боке.
Фотомонографија „С морем у венама“ изашла је минулих дана као 31. наслов у награђеној едицији „Бокељологија“, с логом херцегновске Књижаре Со, у већем средњем формату, на 272 стране и изложена је на 24. Међународном сајму књига „Трг од књиге“ у Херцег Новом (21-28. јул 2026).
Након „Поморских лица Боке Которске“, „Људи и бродова“, „Ратне луке Кумбор – Историје морнаричке базе у Боки Которској“, Луковић наставља да доноси маритимне сторије о људима и бродовима.
Упознајемо се са биографијом бродовласника Спиридона Гопчевића, конта Антона Луковића – цара велшког угља и бокељских једрењака, чувеног капетана Влада Ивелића, капетана-хероја Божа Томановића, капетана и патруна Никше Секуловића, Хорхеа Гопчевића – бокељског потомка и јунака Фокландског рата…
Један од најзанимљивијих текстова прати судбину пароброда „Дурмитор“. За тим бродом-ветераном остало је чак 50 година пловидбе свјетским морима, учешће у два свјетска рата и сјећање на драматичну епопеју “Ђавољег брода” у јесен 1940, када је “Дурмитор” био јединствени њемачки пловећи концентрациони логор на Индијском океану.
У књизи са око 150 фотографија Луковић описује судбине потонулих бродова попут посљедњег бокељског једрењака „Немирне“, пароброда „Сребрено“ који се насукао на хридини Калафат, те броду „Куманово“ которске „Југооцеаније“ који се пред Гибралтаром сударио са мароканским танкером и потонуо 1989.
Луковић пише како су бродоломници са „Стефана“, међу којима је било и Бокеља, спасени од стране Абориџина, 1875. г, како су нестала два Бокеља са све бродом „Беетховен“ 1914, о томе како су Аустроугари 1915. потпопили „Румију“ јахту краља Николе, највећи брод који је под црногорском заставом учествовао у ратним операцијама у Балканским и Првом свјетском рату.
Око вазда жедно комплетних маритимних сторија прати судбину Бокеља који су пловили на првом српском и југословенском броду „Србија“, о томе како се школским бродом „Вила Велебита“ крстарило Медитераном, о посебним везама града Тивта и школског брода „Јадран“, о „Ловћену“ – највећем и најлуксузнијем бокељском путничком броду, о чувеном броду „Бока“, и о многим темама још.
У то да је Синиша Луковић један од највећих бокељолога нама знаног времена не треба више никога посебно увјеравати. Адмирали, капетани, поморци, једрењаци, пароброди, моторни бродови, подморнице и подморничари, бродоломи, смрти али и поморски успјеси… теме су утемељеног мештра од плаво-бијелог пера – пише на задњој корици Никола Маловић, уредник.
Издавање фотомонографије „С морем у венама – Историјска имена и догађаји“ потпомогла је Општина Тиват.
Извор: ИН4С
