Уторак, 14 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Крај тиховања Светог Стефана

Журнал
Published: 13. јул, 2026.
Share
Фото: Shutterstock
SHARE

Пише: Роберт Чобан

На плажи поред премијера Милојка Спајића и председника Јакова Милатовића, и за столом са Царолyн Турнбулл, а све то у Црној Гори која постаје одлично место за живот и пословање.

„Крофне, крофне…“, снажни Зазин глас и даље одјекује шеталиштем уз плажу хотела „Маестрал“ у Пржну као и пре пет година када сам за „Време“ написао текст „Тиховање Светог Стефана„.

После 15 година на Пржну, ове године први пут сам приметио таблу, дискретно постављену на зид једне од камених кућа. Она казује да је за шетњу овом ривом заслужан један човек, рођен у овом рибарском сеоцету 1897, када је ово била Аустроугарска.

Лука Т. Митровић је од своје зараде стечене у САД 1969. платио изградњу ове Риве, једног најлепших места на црногорској обали. Умро је пет година касније  и сахрањен у Сан Франциску где је провео највећи део живота.

Премијер и председник на плажи

И поред бројних нових луксузних хотела и плажа, „Маестрал“ и Пржно су задржали култни статус. Зато је прошле недеље, на хотелску плажу са супругом и двоје мале деце дошао премијер Црне Горе Милојко Спајић. Лево и десно од њега на лежаљкама уз море одмарали су обични туристи. Само на лежаљци иза, дискретно су се сместила двојица момака из обезбеђења.

Кога све памте Свети Стефан, Милочер, Краљичина плажа (први дио)

У петак поподне када смо одлазили из хотела, готово у идентичној поставци на плажи био је Јаков Милатовић, председник Црне Горе.

У Пржну ништа ново, осим што се ове године Зазина ћерка вратила да помаже мајци у продаји крофни, куваних кукуруза, смокви и трешања. А километар даље, на Светом Стефану – пуно новости.

Опет ради Свети Стефан

Након пуних пет година, Свети Стефан један од најпрепознатљивијих симбола црногорског туризма, поново прима госте. Отварањем град-хотела завршава се вишегодишњи спор између државе и закупца, а надлежни и туристичка привреда очекују да ће повратак луксузног ризорта додатно ојачати имиџ Црне Горе на светском туристичком тржишту.

Вест о поновном отварању Светог Стефана објавио је у марту ове године премијер Милојко Спајић и то је била само једна од неколико добрих вести из Црне Горе тих дана: Виз Ер је отворио базу у Подгорици, Егзит фестивал је потврдио да се из Србије сели у Црну Гору, са јужнокорејском компанијом Incheon Intl Airport Corporation (IIAC) договорена је концесија на оба аеродрома у држави (Тиват и Подгорица) на 30 година коју још мора да потврди Скупштина… Наравно, ту су и лепе вести везане за убрзане еуроинтеграције Црне Горе.

Успомене 

Док шетамо од Пржна ка Светом Стефану, уочавамо да је капија Краљичине плаже закључана, купалиште је резервисано за госте хотела. Кажу да се капије отварају у осам увече када можете прошетати и овим делом обале и уживати у заласку сунца.

Краљева плажа је отворена али се наплаћује улазак као и на десну плажу Светог Стефана (када гледате на острво са копна) коју сада сервисира чувени ланац „Намос“. Сместио се у некадашњем легендарном објекту „Под маслином“ где смо проводили време касних деведесетих, у време када су настале прве папарацо фотографије које је наш фотограф Буда Остојић снимио за „Свет“. Сви су тог лета 1998. „пали“ пред његовим објективом – од Мила Ђукановића, преко Оље Ивањицки и Милана Бека до Вука и Дане Драшковић.

За мене лично Свети Стефан има и друга значења – ту смо супруга Сандра и ја последњи пут летовали када је она била у поодмаклој трудноћи са Индијом у лето 2006. док је објекат још био отворен за нас „смртнике“. Осам година касније наш магазин „Хелоу!“ добио је ексклузивне фотографије са венчања Јелене и Новака Ђоковића које се догодило управо на овом острву.

Уговор

Овај викенд се наслања на Дан државности 13. јул, па се у Црној Гори не ради од петка 10. јула до среде 15. јула. Био је то идеалан тајминг за свечаност поводом потписивања уговора између Namos Hotels & Resortsи Смоква Беја.

Овим уговором најављено је значајно партнерство за развој Намос Ресорт Монтенегро, потпуно интегрисане луксузне лајфстајл дестинације смештене у Смоква Беју, на Будванској ривијери између Светог Стефана и Петровца на мору, чије отварање је планирано за 2029.

Иза овог посла као и иза пројекта Аман Свети Стефан стоји – Монтерок Интернешнал, међународна холдинг компанија са седиштем у Дубаију и регулисаним фондом на Кипру, која већ више од 25 година успешно послује у различитим индустријама широм света.

Свети Стефан већ трећу сезону под кључем, Паштровићи имају визију како опет да буде звијезда туризма

Њен оснивач, чувени Петрос Статхис задовољно се смешкао приликом потписивања уговора: Свети Стефан поново ради а у плану су и нове инвестиције.

Монтерок Интернешнал група је препозната по присутности у сектору луксузних хотела и ризорта, али и по стратешким улагањима у области угоститељства, хране и пића, некретнина, индустријске технологије, зелене енергије, медија и банкарства.

Као из филма

Те вечери седео сам за столом поред Царолyн Турнбулл, децентне Аустралијанке на челу „Намос Хотелс & Ресортс“, жене која изгледа као да је сишла са биоскопског платна, из неког од кадрова филма Ђаво носи Праду. Рекла ми је да је већина особља – од хостеса преко конобара до музичара (сјаног певача и саксофонисткиње) дошла из њиховог ресторана у Дубаију у којем је економија ових дана „нешто спорија“.

Док је непосредно пре поноћи ватромет осветљавао небо изнад Светог Стефана размишљао сам о томе како су глобална дешавања повезана, како је Трампов рат са Ираном и штета коју је направио заливским емиратима, пре свега у области туризма и некретнина, позитивно утицала на сезону у медитеранским земљама попут Црне Горе и Хрватске.

Црногорски убрзани улазак у ЕУ ове позитивне трендове је само појачао тако да, ако се ништа драстично не промени у годинама које долазе, наш јужни сусед ће бити одлично место за живот и пословање.

Извор: Време

TAGGED:ВремеРоберт ЧобанСвети СтефантуризамЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article „Животи светих Православне Цркве у Пољској“ – ново Светигорино издање
Next Article Неосвојива планина

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милорад Дурутовић: О правим и лажним пјесницима

Има аутора што читавог живота пишу пјесме, објаве једну, двије, три или више пјесничких књига,…

By Журнал

Приватна својина против личности

У цивилизацији која је потпуно материјалистичка и која се заснива на приватној својини разумљиво је…

By Журнал

Почеци жуте штампе у Србији – између слободе и цензуре

Београд је око 1910. имао око 80 хиљада становника и 23 политичка гласила… Једни су…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Зоран Лутовац: Наопаке и дегутантне квалификације проф. Бранка Милановића

By Журнал
Други пишу

Одговор посланику Милану Кнежевићу

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

О. Гојко Перовић: Црна Гора и устанак на Сретење

By Журнал
Други пишу

Бранко Милановић: Крај глобалног неолиберализма: Трамп као оруђе историје

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?