Награда Типар је ове године додијељена Миленку Миру Шарцу за књигу афоризама „Пијачни дани“. Шарац је први добитник ове награде из Пљеваља.
На овогодишњем конкурсу учествовало је двадесет пет аутора. Шарац је објавио више књига афоризама: „Рафална паљба“, „Пописивање жртава“, „Пријеки суд“ и „Условна слобода“.
„Пијачни дани“ су његова пета књига афоризама. Миленко Шарац је награђиван за поезију и хаику поезију.
Награда „Типар“ је књижевно признање које се у Пљевљима додјељује за хумористичко-сатирична дјела. Установљена је у оквиру манифестације „Дани хумора и сатире Вуко Безаревић“, а носи име по сатиричном листу „Велики народни типар“, који је излазио крајем 19. вијека.
Извор: РТНК
Извод из рецензије Владислава Влаховића
Књига „Пијачни дани“ познатог, и на књижевној сцени све присутнијег књижевника Миленка Шарца, нови је очекиван и препознатљив бљесак ума бескомпромисног мајстора кратке форме, који буди наду да афоризам као књижевна форма не може и неће изгубити снагу и смисао, колико год нам обесмишљавали животе и све оно за шта се боримо свјесни или несвјесни да тога заправо одавно нема. Ове сентенце мисаоно и умјетнички до савршенства извајане, прецизно избрушене до рјешавања сваке сувишности стрпљиво су ткане с намјером да се не прескочи нити једна антиврлина, антивријеме, антистање или антихерој, да се не дотакне и жигоше на неки нов и до сада не третиран начин, тако да би могли сматрати наивним став да постоје истрошене теме које су већ обрађене на све могуће начине, на које се могло нешто саопштити, или се иновативно према њима одредити. Овдје првенствено мислимо да појмове попут политике, државе, народа, рата, мира, човјека, брака, жене, а да не говоримо о поштењу, вјерности, искрености, љубави, мржњи, лажном моралу, похлепи, корупцији и многим другим девијацијама, манама, антиврлинама, или лажним осјећањима која су од памтивијека до данас безброј пута и на безброј начина дотицана свакојаким књижевним и другим умјетничким захватима и формама, због чега озбиљног ствараоца тјерају на опрез у прилазу и избору, у жељи да се нешто ново, или нешто другачије из тог стваралачког напора роди. Није изненађење, када је Шарац у питању, што је у овој збирци баш на тим темама, појмовима и изразима бриљантно достигнут неки нови хоризонт који помјера границе не само његовог стваралачког домета у овој књижевној форми, него засигурно и вриједност афористичког израза на овим просторима, како у локалном, тако и у знатно ширем, макар регионалном контексту.
Извод из рецензије Јанка Јелића
Када би у најкраћем требало описати Миленка Мира Шарца у свијетлу његових књижевних остварења рекао бих да је прије свега пјесник у господском одијелу сатиричара. Ако прочитамо само неколико стихова из збирки његове поезије неће нам бити потребан посебан оглед или доказ да ову тврдњу и доказујемо. Његова поезија јесте по својој форми класична, по језичком богатству разноврсна, а по мотивима завичајно и архетипски аутентична. Са позиције та три принципа она се шири ка универзалним видицима и видиковцима и то је увијек најбољи пут за ствараоца који долази из амбијента српског језика у коме још увијек одолијевају епски начини мишљења, говорења и вредновања. Витална епска поетика која једнако смијешно и једнако озбиљно саопштава кратку и јасну истину у поезији Мира Шарца се судара са поетиком савремених друштвених и књижевних стремљења. Оно што је утемељено у језику и у колективном памћењу ће несумњиво побиједити на поетском плану. Оно друго ће однијети побједу на пољу ревије идеолошко‑политичких догмата. У том судару са извјесним исходом, који је пјесник прихватио као свој и наш колективни усуд, свија се гнијездо језичког парадокса из кога узлијећу афоризми Мира Шарца.
Избор афоризам Миленка Шарца
Влада је донијела још један акт. Једва чекам да
видим ту голотињу.
Лојалан бирач једе само сендвич своје партије.
Запослио сам се на неодређено.
Бројим Богу дане. У дијалогу глувих изнијето је пуно нечувених аргумената.
Неписмени најдуже владају. Тешко их је прочитати.
