Још ниједан брод са украјинским житарицама није стигао до Африке од подизања блокаде Црног мора. На истоку Африке гладује близу сто милиона људи.
Двадесетак бродова је кренуло из украјинских лука од подизања блокаде Црног мора крајем јула. Крцати кукурузом, сунцокретовим уљем и пре свега пшеницом, ови бродови су трачак наде за свет који гладује.
Превасходно је погођен хронично сушни исток Африке где глад угрожава животе 89 милиона људи, према подацима УН. Тамо годинама нема падавина, у току је највећа суша у последње четири деценије.
Но до сада је само један од бродова са украјинским житарицама кренуо пут Африке. Брод „Браве Цоммандер“ контролисан је у Истанбулу, а потом би требало да однесе 23.000 тона пшенице у Џибути и Етиопију.
Транспорт организује и плаћа светски програм за храну УН.
„Покушавамо да опскрбимо људе колико год може“, каже за ДВ Мартин Фрик, директор програма за Немачку, Аустрију и Лихтенштајн. „Имамо премало новца, премало намирница, али покушавамо да направимо приоритете и прво помогнемо онима који су акутно погођени.“
Фрик каже да отварање Црног мора много помаже. „Како се то буде нормализовало, тако ће пратећи трошкови падати. Рецимо за осигуравајућа друштва која су нервозна кад су угрожене трговачке руте.“
Према нашем саговорнику, покретање бродског превоза је оборило цене за десет одсто, али оне су и даље 16 одсто више него прошле године.
Африка зависна од Русије и Украјине
Но, како то да је тек три седмице од отварања Црног мора један брод кренуо у Африку? Зашто су претходно испоруке украјинских житарица добили Турска, Италија, Ирска и Кина? На то се нуди једноставан одговор – те поруџбине су старије, а уговора се мора држати.
Откако су Кијев и Москва договорили сигуран коридор кроз Црно море – уз контроле у Турској – чуле су се оптужбе да Русија краде украјинско жито и извози гакао своје.
Како за ДВ каже агроекономиста Штефан фон Крамон-Таубадел, могуће је технички утврдити порекло пшенице, али то је спор и скуп процес. „То би успорило трговину у време кад је циљ да се житарице што брже извезу из црноморског региона тамо где су неопходне“, каже он.
Како додаје, људима у Африци на крају је свеједно да ли је пшеница руска или украјинска.
На континенту са милијарду људи је узгој сопствене пшенице скоро немогућа мисија. Али, неке поуке се могу извући. „Колико год подржавамо глобалну трговину, увек би требало да имамо више различитих партнера“, каже Нонседо Вутула, стручњак за међународну трговину из Кејптауна.
Украјинска пшеница покривала је16 одсто афричких потреба, а неке земље су сво жито увозиле из Украјине и Русије. „То је посебно афричке земље учинило рањивим“, додаје Вутула.
О дугорочним решењима тек треба мислити, али сада помаже само једно – да што пре што више бродова из Црног мора стигне до Африке.
Извор: Дојче Веле
