Пише: Милош Лалатовић
Можда ће неки људи негодовати, али често се Христос сријеће на чудним мјестима, гдје га не би очекивали.
Оно што је чудно да многи Христа јесу нашли као Лука и Клеопа, са свим Његовим ранама, на рок концертима, подсјећајући дотичне боготражитеље који за себе то нијесу ни знали да су, на њихове дубоке стигме у души, баш на тим догађајима дугокосих, мршавих или необично ошишаних људи. Иза свега гријеха и порока који су се ту догађали, крио се Он, Господ Исус Христос. Не, није му сметао ни дим дувана, марихуане, алкохол, игле и шприцеви, чак и отворене некад хуле на Њега, јер забога, сам је из својих уста рекао,, да није дошао зове праведнике него грешнике на покајање“.
Из цркава тзв.хришћани су отјерали Христа, и отишао је право на рок концерт. И видио је да га сви ти пијани, дрогирани, мрачни, депресивни, презрени од свијета помињу, можда несвјесно, али неким скривеним дјелом душе дубоко чезнући за Њим. И нашао је Исус ново друштво. Као што ни у своје вријеме презрене и грешне није одбацивао, био чак и критикован због тога од тзв.праведника, којима не треба покајање, тако и сада сједи у неком углу концерта и гледа у све те рањене душе, младе, али и старије, који читавог свог живота ,,нијесу имали човјека“, да их подигне и исцијели, него они који су их назови лијечили, задавали су им рану на рану, разапињући их на невидљив начин као разбојнике распете са Христом.
Један од музичара поред низа других који су се окренули ка Христу јесте и Ник Кејв.
Хришћанство и Јеванђеље се доста осјећа у његовим пјесмама, о овоме је често говорио Владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк. Поред њега и други свештеници су фасцинирани животним путем Ника Кејва. Од хероинског зависника, који је и под утицајем наркотика посјећивао цркве по Аустралији, породичних трагедија до скорашње изјаве да ,,истински панкер није онај који показује средњи прст него онај који је хришћанин“.
У данашњем свијету крајњег и нељудског либерализма, који у ствари није то што се представља него све више видимо да се ради о превари и да је у питању робовласништво, гдје су робовласници наизглед фини људи са краватама, са тим што понекад ,,полуде“ и праве разне испаде, а што је најгоре и сами су робови читаве номенклатуре изнад које стоји сам Сатана. Да, Ник Кејв је у праву, кад каже да су данашњи истински панкери хришћани, не псеудо-вјерници, новозавјетни фарисеји, национал-вјерници, него они који се ослањају прије свега на Библију, а код православних и на обиље поука Светих Отаца, који су оставили велико духовно наслеђе својим далеким потомцима у будућности, у свијету вјештачке интелигенције, која пријети да нас пороби или уништи.
Интересантно, али можда баш будућност хришћанства лежи на Западу, кад се чинило да је све уништено и да је ,,Бог мртав“, како је говорио Ниче, западни човјек ће из дубине своје израњављене душе завапити Небесима попут оца Серафима Роуза, који је и сам прије обраћења у Православље, потпуно припадао западном културном кругу, тражећи истину у пороцима, далекоисточним религијама, битничком покрету, атеизму, нихилизму, Ничеовој философији, самоубиству, на крају крајева. Али, Бог није дозволио да се то деси. Нашао је Бога у Руској Заграничној Цркви у Америци, која је и сама у то вријеме била одвојена од матичне у Москви.
Ник Кејв није отац Серафим, који је брзо изгорио у потрази за смислом у свом овоземаљском животу, али није ни досадни конформиста, који иде од концерта до концерта и даље се забављајући онако матор, као поједини рокери, који су издали своју првобитну побуну против сивила свакодневнице и окренули се онима против којих су се борили, немајући више снаге за борбу. Но, не осуђујмо никог. Данас су они, сјутра ћемо ми, ако икад уопште постигнемо толики велики свјетски успјех, што је мало вјероватно.
Иначе, често, поред Кејва проповједници хришћанства на Западу нијесу били људи у одијелима, него они који су се сматрали лошим момцима попут легендарног Алиса Купера, који је поклонио Библију свом пријатељу озлоглашеном музичару нападаном за сатанизам и разна непочинства, Мерилину Менсону. Неки од познатих рок звијезда који су открили православну вјеру су Дејв Гахан (Depeche Mode), Крис Корнел (Soundgarden и Audioslave) и Честер Бенигтон (Linkin Park), али су ова двојица последних поред свега трагично окончали живот самоубиством, били су и православни кумови један другом. Корнел је заједно са Куртом Кобејном и ,,Нирваном“, као и бендовима Alice in Chains и Pearl Jam, чинили чувену четворку гранџ покрета почетком деведесетих. Оно што је интересантно да ће и Лејн Стејли из бенда Alice in Chains окончати живот на исти датум 5. Априла 2002.године услед предозирања хероином и кокаином или тзв.спидболом, након што се годинама борио са депресијом после смрти дјевојке. Гранџ покрет је обновио искреност и сировост у рок музици.
Сви ти покрети у умјетности, књижевности и философији на Западу задњих сто и више година са свом својом шокантности су у ствари крик за смислом, иако су многи учесници завршили трагично. Они су жртве борбе за смисао и против досадног сивила свакодневнице.
На крају ћу цитирати један графит са улица Москве на нашем језику ,,Исус је био панкер“.
