Кости Владичине биће враћене на Ловћен, и на њима ће се опет склопити иста Капела, али то никад не може бити што је било. Поремећено је, дакле, изгубљено, нешто што се никад не може повратити,а ли ће се у накнаду за то добити нешто много више и важније од губитка, јер ће у српским аналима бити записано овако:
,,Кад су се силе мрака подигле, да поробе свијет и његову културу, и кад су српске земље прегажене биле, Капела над гробом Владичиним би разрушена, да би уступила мјесто грађењу непријатељских утрврђења, и кости његове пренесене у Цетињски манастир уз молитву и јецање свештеника и народа. Међутим, у коло бранитеља правде и слободе ступише сви цивилизовани народи, и паклене силе бише покорене и умирене. Тада српски народ откопа Владичине кости и, оправ их сузама и вином, пренесе их и сахрани на старом мјесту, на Ловћену; растурено и изломљено камење од Капеле с највећим пијететом сакупи и као год што од појединих дјелова својих створи тада велику заједницу српску, тако и од тог светог камења склопи и обнови стару Капелу, и тиме у исто вријеме обележи датум и симбол свога уједињења.
Гроб, дакле заједно са Капелом добиће још једну важност, још једну цијену, јер то неће више бити гроб највећег српског пјесника, него ће у свом обновљеном облику бити и вјечити сведок непријатељског дивљаштва, и дивни споменик уједињења цјелокупног нашег племена, за којим је велики Владика толико кукао.“
Изовр: Уједињење
