Млади Срби одлазе из Велике Хоче – Метохија ће бити „обесрбљена“
13. септембра, 2021.
Чанак – првак луткарског позоришта Александра Вучића
13. септембра, 2021.
Прикажи све

Иван Црнојевић je изградио Цетињски манастир за калуђере реда Св. Василија српског обреда

Јован Маркуш (Фото: фејсбук)

Млетачки путописац Маријан Болица о Цетињском манастиру 1614. године:

„Славни господар и кнез Иван Црнојевић изградио је мали али веома лијеп манастир за калуђере реда Св. Василија српског обреда. Тај прелат као митрополит духовни је владар свих становника Црне Горе и над собом признаје само власт пећког патријарха“.

Иван Црнојевић (Фото: Википедија)

„Цјелокупан манастир са свим здањима је био скромних размјера“.

„Мали али врло лијеп“, каже за Цетињски манастир млетачки путописац из Котора Маријан Болица, који је 1613. године обишао Стару Црну Гору као и шире географско подручје.

На основу сакупљених чињеница на терену, М. Болица је објавио значајну публикацију „Опис скадарског санџаката“, коју је публиковао већ 1614. године. У овој публикацији о Цетињу и Цетињском манастиру он оставља један скромни запис, који дословно гласи: „На Цетињу је кнез Батрић Влатков, а оно има 70 кућа и 170 војника. Цетиње је смјештено у врло плодној равници дугој 4, а широкој 2 миље (око три километра). На једном крају равнице, на четири велика и добро уређена извора, чија је вода врло хладна, славни господар и кнез Иван Црнојевић изградио је мали али веома лијеп манастир за калуђере реда Св. Василија српског обреда. У њему је резиденција епископа, живи у њему 25 калуђера, а опслужује га још 40 других црквених људи и слугу. Тај прелат као митрополит духовни је владар свих становника Црне Горе и над собом признаје само власт пећког патријарха“.

Фото: Фејсбук (Јован Маркуш)

Према М. Болици, Цетињски манастир је 1613. године имао бројно братство које се састојало од 25 монаха и 40 искушеника и ђака. У раздобљу од изградње Цетињског манастира 1484. до рушења истог на терену Ћипура 1692. године, немамо други сачувани и до сада публикован (објављен) податак из кога бисмо сазнали колико је манастирско монашко братство било бројно и у неким другим историјским епохама.

Аутор: Проф. Предраг Вукић, Вишеструка улога и значај Цетињског манастира кроз историју, Монографија Цетињског манастира, Цетиње, 2014, стр. 35

Објавио: Јован Маркуш (Фејсбук)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *