Piše: K.J.
Za uspostavljanje adekvatnog sistema upravljanja otpadom u Crnoj Gori potrebno je gotovo milijardu eura, dok država istovremeno radi na zatvaranju divljih deponija, izgradnji regionalnih centara za upravljanje otpadom i ispunjavanju evropskih standarda iz poglavlja 27, poručeno je na regionalnoj konferenciji „Mogućnosti i izazovi održivog upravljanja otpadom“ na Žabljaku.
Ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera Damjan Ćulafić kazao je da pitanje zaštite životne sredine nije samo pitanje propisa i politika, već i velikih ulaganja i dugoročnog planiranja.
„Prema raspoloživim podacima, za uspostavljanje sistema za adekvatno upravljanje otpadom u Crnoj Gori potrebno je gotovo milijardu eura“, rekao je Ćulafić.
On je naveo da je za zaštitu vazduha potrebno oko 900 miliona eura, dok će za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u narednih deset do dvadeset godina biti potrebno približno 780 miliona eura.
Govoreći o aktivnostima Ministarstva, Ćulafić je istakao da je kroz Ekofond sanirano više od 103 deponije, za šta je izdvojeno oko 630 hiljada eura, kao i da su zatvorene tri velike deponije – Mislov do u Nikšiću, Zakašnica u Mojkovcu i Mostina u Rožajama.
„Krajnji cilj nam ostaje da do 2030. godine u Crnoj Gori nemamo nijednu jedinu divlju deponiju“, poručio je ministar.
Kako je naveo, Ministarstvo radi na izgradnji četiri regionalna centra za upravljanje otpadom – u Nikšiću, Bijelom Polju, Podgorici i Baru, a dodatni podsticaj predstavlja i zajam Svjetske banke od 40 miliona eura za unapređenje sistema upravljanja otpadom.
Ćulafić je ukazao i na prve rezultate zabrane plastičnih kesa debljine od 15 do 50 mikrona.
„Po podacima sa podgoričke deponije, količina ove vrste otpada smanjena je za čak 70 odsto“, kazao je on.
Direktorica Komunalnog i Vodovoda Žabljak Sanja Antović ocijenila je da upravljanje otpadom nije samo komunalno pitanje, već pitanje organizacije sistema i zajedničke odgovornosti.
„Način na koji upravljamo otpadom mnogo govori o tome koliko ozbiljno upravljamo sopstvenim društvom, resursima i prostorom u kojem živimo“, rekla je Antović.
Ona je istakla da se lokalne zajednice suočavaju sa rastom količine otpada, pritiscima na infrastrukturu i potrebom usklađivanja sa evropskim standardima, zbog čega je razmjena iskustava i regionalna saradnja od posebnog značaja.
Izvor: RTCG
