Piše: Aleksandar Živković
Papska enciklika („okružno pismo“) jeste najvažnije zvanično, otvoreno pismo koje papa upućuje biskupima, sveštenstvu i vernicima Katoličke crkve širom sveta. Ovaj dokument izlaže stav Crkve o ključnim pitanjima vere, morala, društva ili politike. Papa Lav XIV upravo je uputio svoju prvu encikliku „Magnifica humanitas“ koja se najviše bavi etičkim pitanjima upotrebe veštačke inteligencije.
Papina enciklika objavljena je 15. maja na 135. godišnjinjicu socijalne okružnice Lava XIII „Rerum novarum“. Sada se ispituje socijalno učenje RKC u kontekstu upotrebe veštačke inteligencije. Hoće li čovečanstvo krenuti putem izgradnje nove Vavilonske kule ili će krenuti ka stvaranju grada „u kojem Bog i čovek zajedno obitavaju“, pita se papa na početku.
Enciklika je podeljena na pet poglavlja i u njoj se konstatuje da veštačka inteligencija nije zlo sama po sebi, ali da nikako nije i neutralna: ona zavisi od onih koji njom upravljaju i od nje, u krajnjoj liniji, imaju najviše koristi.
Reklo bi se, nasuprot tvorcima veštačke inteligencije, papa Lav XIV ističe vrednost zajedništva koje propoveda socijalno učenje RKC, nepovredivost ljudskih prava, i posebno snažno u ovoj enciklici prava nacija da očuvaju svoju posebnost.
Papa zahteva stvaranje etičkog kodeksa za primenu veštačke inteligencije i detaljno se bavi svim problemima koje ona donosi od socijalnih do ekoloških.
Posebno je u medijima odjeknuo njegov stav da „veštačku inteligenciju valja razoružati“, i osloboditi logike vojne, ekonomske i kognitivne konkuretnosti. Dalje, papa oštro i opširno kritikuje koncepcije transhumanizma i posthumanizma.
Naročita pažnja poklonjena je osudi svih vidova eksploatacije čoveka, kao i odbacivanju svake „teorije pravednog rata“.
Papa iz ove enciklike doživljen je u medijima kao zamena za „utihnuli glas levice“. Kao što je papa Lav XIII 1891. digao glas protiv ekcesa kapitalizma, tako sada Lav XIV poziva na solidarnost i zajedništvo u uslovima „četvrte industrijske revolucije“.
Papa se bavi i ekonomijom tražeći da se odbaci BDP kao mera razvoja društva, već bi javne finansijske politike trebalo da se usmere ka povećanju dostojanstva rada i smanjenju socijalnih nejednakosti.
Jerko Bakotin na portalu „Novosti“ primećuje dvojaku reakciju medija na prvu papinu encikliku. Dok TIME ističe papu kao „duhovnu protivtežu“ tehno-lordovima iz Silicijumske doline, dotle madridski El pais navodi da Vatikanska banka („Institut za religizne poslove“) ima veoma razgranate poslovne odnose i ulaganja katoličkog kapitala u vodeće američke, pre svega, tehno-gigante.
Uverljivost socijalnog učenja sadašnjeg pape posmatraće se, kao i u slučaju njegovih prethodnika, koliko će uspeti da smanji ekonomske apetite u kuriji
Izvor: Život Crkve
