Пише: Александар Живковић
Папска енциклика („окружно писмо“) јесте најважније званично, отворено писмо које папа упућује бискупима, свештенству и верницима Католичке цркве широм света. Овај документ излаже став Цркве о кључним питањима вере, морала, друштва или политике. Папа Лав XIV управо је упутио своју прву енциклику „Magnifica humanitas“ која се највише бави етичким питањима употребе вештачке интелигенције.
Папина енциклика објављена је 15. маја на 135. годишњињицу социјалне окружнице Лава XIII „Rerum novarum“. Сада се испитује социјално учење РКЦ у контексту употребе вештачке интелигенције. Хоће ли човечанство кренути путем изградње нове Вавилонске куле или ће кренути ка стварању града „у којем Бог и човек заједно обитавају“, пита се папа на почетку.
Енциклика је подељена на пет поглавља и у њој се констатује да вештачка интелигенција није зло сама по себи, али да никако није и неутрална: она зависи од оних који њом управљају и од ње, у крајњој линији, имају највише користи.
Рекло би се, насупрот творцима вештачке интелигенције, папа Лав XIV истиче вредност заједништва које проповеда социјално учење РКЦ, неповредивост људских права, и посебно снажно у овој енциклици права нација да очувају своју посебност.
Папа захтева стварање етичког кодекса за примену вештачке интелигенције и детаљно се бави свим проблемима које она доноси од социјалних до еколошких.
Посебно је у медијима одјекнуо његов став да „вештачку интелигенцију ваља разоружати“, и ослободити логике војне, економске и когнитивне конкуретности. Даље, папа оштро и опширно критикује концепције трансхуманизма и постхуманизма.
Нарочита пажња поклоњена је осуди свих видова експлоатације човека, као и одбацивању сваке „теорије праведног рата“.
Папа из ове енциклике доживљен је у медијима као замена за „утихнули глас левице“. Као што је папа Лав XIII 1891. дигао глас против екцеса капитализма, тако сада Лав XIV позива на солидарност и заједништво у условима „четврте индустријске револуције“.
Папа се бави и економијом тражећи да се одбаци БДП као мера развоја друштва, већ би јавне финансијске политике требало да се усмере ка повећању достојанства рада и смањењу социјалних неједнакости.
Јерко Бакотин на порталу „Новости“ примећује двојаку реакцију медија на прву папину енциклику. Док TIME истиче папу као „духовну противтежу“ техно-лордовима из Силицијумске долине, дотле мадридски El pais наводи да Ватиканска банка („Институт за религизне послове“) има веома разгранате пословне односе и улагања католичког капитала у водеће америчке, пре свега, техно-гиганте.
Уверљивост социјалног учења садашњег папе посматраће се, као и у случају његових претходника, колико ће успети да смањи економске апетите у курији
Извор: Живот Цркве
