Пише: Вук Вуковић
Због присуства и тражености синтетичких дијаманата на тржишту (посебно је Тајван утицајан кад се ради о, дакле, фејк дијамантима, и то би била једна у низу од карактеристика по којим распознајемо познопостмодерну еру: смрт оригинала, копија која је вјернија од оригинала, тотално поништење ауре од стране технолошке репродукције коју је први уочио Бенџамин), у провинцији Белано, у Анголи, страдало је најмање 28 особа, у илегалном руднику, радећи за велике корпорације којима су људски животи најјефтинји потрошни ресурс, тако су међу страдалим били они у доби од 16 до 30 година.
Суочени да у најразвијенијим либерално-демократским системима отворено се крше људска права, од слободе говора до адекватног здравственог лијечења, или државног школског система који је неупоредиво гори од оног приватног, шта тек онда мислити о земљама које су до краја колонизоване, у којима је смрт колико год је тешко рећи, али једини излаз, јер кад прочитамо да су очеви у Авганистану приморани на немогућу одлуку, да продају дјецу за хлеб, тако ће Абдул Ахмед Азими, рећи како је спреман продати једну од своје дјеце како би прехранио осталу, онда нам то, доиста, показује каква је политика Запада, шта је инвазија америчке војске у трајању од двије деценије оставила за собом: немаштину, фундаментално терористичку власт, народ испоручен бандама, и начину опстанка у којем женско дијете постаје бијело робље како би остала могла неко вријеме да се прехране. (Ово, дакле, пишем на једној клупи Булевара, док ми поглед наилази на омањи билборд једне банке која се досјетила сљедећег савјета -Циљ није постати богат – и кад на први поглед прочитамо ову крајње антикапиталистички поруку, и пошто уочимо да треба прескочити болдована слова, онда, у ствари прочитамо сâм дух капитализма, слоган којег бисмо могли преписати самом Ворену Бафету, који негдје каже да новац никада не требамо заборавити, то је прва лекција, а друга је да никада не смијемо заборавити прву лекцију).
У међувремену, руска одмазда на Украјину укључила је употребу ракете Орешник, што је у комбинацији укључивало 50 пројектила плус 700 дронова, што је досад, најинтензивни напад који је изведен током специјалне мисије назване ‘денацификација’, док, дакле, Трамп изјављује како ће се са Ираном постићи прави договор или до договора уопште неће доћи, засад им у Ормунског мореузу блокирајући бродове, што показује зашто је са Израелом нападнута та земља, што, надаље, искључује борбу против фундаменталистичке структуре на власти, јер: Израел ствара велики Израел позивајући се на Стари Завјет, Америка, у процесу деглобализације као одговора на дедоларизацију, очигледно све ближа дану када ће напустити и НАТО, острвљује се и узима све што јој се може, зато је Трамп и постављен као извођач крвавих грубих послова, дозволивши му да се успут богати, податак, на примјер, да му је порески имунитет омогућио уштеду од 600 милиона, говори да су текстови Бернија Сандерса оно што открива праву слику стања у највећој сили, можда је то разлог, или врло вјероватно јесте што социјалистичке демократе којим припада и Мамдани, на своју страну су придобили и Франсиса Фукујаму, који, ипак, није омануо најавивши крај историје, међутим, она се не завршава или не наступа у благостању које долази кроз ‘добру вијест’ која разглашава како ће завладати либерална демократија као земаљско секуларно царство, него је ствар обрнута – либерализација милитаризације и масовне производње смрти и геноцида, у чему се јавља несводива разлика и она нам најављује од стране Ничеа представљеног последњег човјека који се поодавно указује на хаотичном хоризонту.
На глобалној сцени имамо директну борбу за економске и војне сировине, наука је у служби генерисања паметне технологије која с једне стране (податак је изашао 2010, рачунамо да је отада протекло шеснаест година, што у хиперубрзаном дигиталном свијету није мало, напротив, све што долази од технологије догађа се као шок, будући да је стратегија таква да никада не можемо не само сустићи, него уопште успоставити икакав контакт са технологијом која као да долази из будућности и отуд се не може имати искуство у односу на тако нешто суштински нам непознато и сасвим страно), ради на заглупљивану људског рода, с друге, на производњи и индустрији смрти, то је читав један веома од стране капитализма без грешке изведен ланац: системско осиромашивање, расијализација, стварање одметничких земеља – видимо какав је резултат тога у Анголи – које директно раде за корпорације, док, пак, оно што за собом колонијалистичке империје остављају, показује ужас у Авганистану, гдје се тргује са дјецом не би ли се остала дјеца прехранила, зато се сада треба присјетити крајње мучних сцена у којима смо гледали како авганистанске мајке у крајњем очају пребацују малу дјецу преко зидова, с друге стране америчким војницима, који као у зомби филмовима бјеже ка авионима који упаљени чекају на писти, тако ће се један несрећник ухватити за точкове и потом пасти при одлепљењу авиона од земље. Да – смрт је мајстор капитализма!
Вијек краја политике
Истински конзервативни републиканци морали би бити први који би требало да окрену леђа Трампу и начину на који води земљу, прије свега јер је то све осим републиканске политике, обзиром да је изнутра уништава и слаби са циљем да се у потпуности учини зависном од корпорација и водећих банака које свеједно њоме управљају; уз ово, начин на који се обрачунава са универзитетима, образовањем, новим генерацијама које се систематски ‘програмирају’ за потребе још жешће прогресивизације капитализма, јесте посве недопустив, прије свега дехуманизован и у потпуности припада ономе што је ера конзумеризма и комодификације тијела, знања, па у коначном и апокалипсе.
Вук Вуковић: Предосјећање краја – Тријумф нихилистичког поретка
Далеко од тога да подржавамо, напротив, али има нечег симптоматичног што су оба напада у свега мјесец дана са покушајем атентата на Доналда Трампа, дјело у изведби особа са подугом историјом психичких сметњи, зато без икакве организације, стратегије или плана. Ови инциденти неизбјежно призивају аналогију са јунаком филма Таксиста, али и са јунаком филма Falling down, у оба случаја, углавном пратимо животну причу два усамљена аутсајдера, изопштена из друштва, један ради као ноћни таксиста, други је незапослен, и у једном тренутку одлучују правду узети у своје руке, обзиром да систем сматрају отјелотворењем самог зла, у свему примјећујући дубоку друштвену девијацију.
Шта, међутим, ако се распад власти – у Француској је Макрон саботирао демократију у име саме демократије и тако спријечио десницу да постане дио власти, у Америци након што је Демократска странка издала демократију сада ‘трампизам’ злоупотребљава републиканску политику, шурујући са техномаговима који раде на тријумфу вјештачке интелигенције усмјерене против човјека, иако све вријеме промовишу хришћанске, породичне, од стране природе успостављене законе и самим тим вриједности које (као) либерализам напада, мада далеко од тога да је либерализам чист, штавише – њена унутрашња анархија у виду корупције, организованог криминала, уграђивања у све инвестиционе пројекте које доносе милионе, не само да рефлектује на друштво (тако нешто је сасвим неизбјежно), него се све то сваљује на друштво, тако га приказујући спрам државе као непријатеља, дакле, елемент који се финансира са стране у разарању државе? Ово питање остављамо отвореним, иако се сам од себе наслућује одговор.
Извор: Вијести
