Пише: Алма Ферхат
Током две године рата у Гази Израелци су се бавили само таоцима у Хамасовом заробљеништву. Сваки медијски прилог и укључење гледалаца у програм почињали су и завршавали се исказивањем бриге за отете грађане у Гази. Механички се понављало да живот не може да крене даље док сви таоци не буду враћени. Али солидарност са породицама отетих је послужила и као одбрамбени штит од суочавања са оним што је учињено у Гази. Зато и после повратка преживелих талаца Израелци не напуштају улогу жртве док надмено дебатују о денацификацији Палестинаца. Према мишљењу писца Боаза Израелија, укидање ореола једине жртве у овом рату може се показати као немогући задатак. Можда тежи и од одустајања од територија, јер у израелском друштву још увек превладава потреба да се сви емоционални ресурси троше једино на неговање трауме због октобарског масакра.
Без праве анализе кретања израелског друштва насиље се наставља својим уходаним током, и на терену и кроз институције. Газа је сада у сенци догађаја на Западној обали која је постала главни полигон демонстрације силе. Област Ц је етнички очишћена од Палестинаца, а насељеници су сада усмерени на област Б која је под Палестинском управом. Са новим таласом насељеника дошло је до радикализације насиља, које се примењује отворено и без устручавања. Насељеници се хвале својим неделима, јер знају да имају подршку државе. Дошло је до парадоксалне ситуације у којој је министар Смотрич проглашен издајником, јер његов план да се област Ц насели са милион људи и да се ту стане – нови насељеници сматрају превише умереним.
Нормализација присвајања палестинских територија се одвија и кроз промотивну туристичку кампању у којој се грађани позивају да посећују археолошка налазишта и нелегална насеља на окупираним територијама, укључујући и области А и Б. Ова кампања је презасићена политичком пропагандом и верским наративом. У видео записима се препоручују локације за излете и нуде прилике за покретање послова. Истовремено, готово тајно, војска подиже баријере у долини реке Јордан. Наставља се већ опробана изолација палестинских села чији житељи остају заробљени између разних препрека и онемогућени да обављају свакодневне послове.
У Кнесету се по убрзаном поступку усвајају закони супротни свим цивилизацијским тековинама. Правни центар за права арапске мањине Адалах је крајем новембра објавио извештај који показује да је од 7. октобра 2023. усвојено преко 30 нових закона који угрожавају права Палестинаца и појачавају репресију над њима. Закони се тичу слободе говора, права на протест, држављанство и породични живот, права на једнакост и социјалну помоћ, као и права заробљеника и притвореника. Нетањахуов режим све чешће користи антитерористички правни оквир који се у пракси примењује искључиво на палестинске грађане. Таква је и група закона у припреми који ће бити основ за дисквалификацију арапских партија, ограничавање запошљавања наставника са дипломом палестинских академских институција и могућност отпуштања универзитетског особља због политичких уверења.
Државно насиље се наставља и преко новог законског предлога да се поново уведе смртна казна укинута 1954. године (њена примена је тада ограничена на дела Холокауста, геноцида и издаје, а једини пут је примењена 1962. над Ајхманом). Застрашујуће је то што ће се ова екстремна казна односити само на случајеве убистава Јевреја од стране Палестинаца. Министар Бен Гвир отворено прети лидерима арапских партија и поручује им да имају разлога за страх. Популистички предлог поновног увођења смртне казне правда се аргументом одвраћања терориста од убијања Јевреја. Занимљиво је да војни судови све време имају право на изрицање смртне казне, али војска и Шабак га никад не користе, јер такву казну сматрају контрапродуктивном. Усвајањем овог предлога Израел се приближава државама као што су Иран и Саудијска Арабија које из правних прописа уклањају базичне вредности међународног права као што је одредба о поштовању људског живота.
На то се надовезује и однос државе према жртвама рата и Међународном кривичном суду у Хагу. Израелска влада покушава да одложи хашку истрагу ратних злочина захтевајући отварање нове истраге за период после 7. октобра 2023. Она не прихвата континуитет истраге из 2021.1 Стекли су се и услови за активирање принципа комплементарности према којем тужена страна има право да у року од месец дана од пријема захтева тужиоца сама спроведе истрагу о ратним злочинима, укључујући и истрагу поступака премијера и министра. Израелска влада се нада да ће тако онемогућити или барем одложити поступање Међународног кривичног суда који је обавезан да сачека крај истраге домаћих органа.
Искуство нас учи да су истраге злочина израелске војске ретко независне. Довољно је присетити се случаја породице Бакр када су три пројектила у јулу 2014. убила четворицу дечака док су се играли на плажи у Гази. Истрага је завршена закључком да није било погрешног поступања војске и да нико није одговоран за тај догађај. Испало је да су дечаци убијени јер су сматрани легитимним војним циљем. Када су невладине организације уложиле жалбу, Врховни суд ју је одбацио закључујући да је истрага била у складу са међународним правом. Очигледан конфликт интереса, лојалност правосудних органа режиму, укључујући поступање врховног суда који у својим одлукама ретко штити палестинске грађане – изазива сумњу у политичку вољу да се актуелне оптужбе непристрасно испитају.
Режим тренутно не угрожава све грађане на исти начин, али ако владајућа коалиција добије наредне изборе, круг оних чија су права угрожена ће се ширити. У неком тренутку ће се створити слична ситуација као у Србији када нико неће бити безбедан у друштву које обликује коруптивна и безобзирна власт. Несуочавање са дешавањима у Гази и на Западној обали паралише и умртвљује израелско друштво, као што су последице одсуства одговорности за ратне злочине у бившој Југославији довеле становнике Србије до безнађа. У Израелу су протести против правосудног преврата доживели свој врхунац а да нису много постигли. И демонстрације за повратак талаца су завршене. Можда ће нови закон о регрутацији припадника ултраортодоксне заједнице успети да на извесно време мобилише јеврејске грађане. Али слабост досадашњих протеста је у томе што нису понудили другачију визију Израела. Израелци би морали да стану иза здраворазумског предлога какав је захтев да живе у земљи која бира мир уместо рата. Он би био еквивалентан захтеву грађана Србије да се поштује живот, за који је штета што није стигао много раније.
Извор: Пешчаник
